|
|
|
|
|
|
|
Acta
Medica Medianae Klinika za neurologiju Kliničkog centra u Nišu
|
KOMPLEMENTARNA PRIMENA NEUROFIZIOLOŠKIH METODA U DIJAGNOZI MOŽDANE SMRTI - PRIKAZ SLUČAJA
Marina JOLIĆ, Stojanka ĐURIĆ i Srboljub JOLIĆ
Klinika za neurologiju Kliničkog centra u Nišu
Već 30 godina u medicinskoj nauci postoji dilema kada je čovek mrtav. Čovek umire kada umire njegov mozak, a konačna dijagnoza smrti mozga zahteva dokaze da je mozak kao organ prestao da funkcioniše. Klinički kriterijumi nisu dovoljno pouzdani za dijagnozu moždane smrti, te se primenjuju i drugi dopunski dijagnostički testovi, a među njima i neurofizioloske metode. Prva primenjena neurofizioloska metoda u dijagnostici moždane smrti bila je elektroencefalografija (EEG). Kako ona nije mogla odgovoriti brojnim zahtevima, u novije vreme se primenjuje zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima. U prvom redu to su različiti modaliteti evociranih potencijala, najčešće akustični evocirani potencijali (AEP) i somatosenzitivni evocirani potencijali (SEP) dobijeni stimulacijom n. medianusa. U našem radu prikazujemo dva bolesnika kod kojih nalazi EEG-a, AEP-a i SEP-a upravo ukazuju na neophodnost njihove komplementarne primene u dijagnostici moždane smrti, a kao dopuna kliničkom nalazu i nalazu drugih dopunskih dijagnostičkih procedura.
Ključne reči: evocirani potencijali, elektroencefalografija, moždana smrt |