Stevan Ilić, Marina Deljanin-Ilić i Aleksandar Nikolić

Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i kardiovaskularnih , Niš**

Prognoza bolesnika sa akutnim koronarnim sindromima u direktnoj je zavisnosti od rizika, pa je neophodno da se stratifikacija rizika vrši kako pri prijemu, tako tokom faze lečenja i naravno posle otpusta iz bolnice. Postoje mnogobrojne varijable koje utiču na rizik, koji se kategorizuje u visoki i nizak rizik. Od velikog značaja je saznanje da “nizak rizik” ne znači da nema rizika.
    Kakav će terapijski pristup biti primenjen zavisi od elektrokardiogramske prezentacije akutnog ishemijskog sindroma. Ako je u pitanju bolesnik sa perzistentnom elevacijom ST segmenta prvi postupak je usmeren na postizanje reperfuzije primenom trombolitičke terapije ili primarne perkutane koronarne intervencije. Ako bolesnik nema perzistentnu ST elevaciju, već depresiju ST segmenta, promene T talasa ili ima normalan elektrokardiogram (akutni koronarni sindrom bez perzistentne ST elevacije) ne primenjuje se tromboliza. Ako postoji visok rizik primenjuju se inhibitori receptora Gp IIb/IIIa i vrši koronarna angiografija. Ako je pak u pitanju nizak rizik ponovo se određuju troponini. Ukoliko su troponini pozitivni postupak je isti kao u bolesnika sa visokim rizikom, ako su troponini dva puta negativni dalji postupak je u zavisnosti od rezultata stres testa.
    U cilju prevencije novih kardijalnih doga|aja neophodno je dugotrajno lečenje bolesnika sa akutnim koronarnim sindromima. Ono obuhvata promenu načina života, modifikaciju faktora rizika i lekove za sekundarnu prevenciju. Acta Medica Medianae 2004; 43 (3): 37-44.

    Ključne reči: akutni koronarni sindromi, trombolitička terapija, sekundarna prevencija