AKUTNI KORONARNI SINDROMI
PRVI DEO: KLASIFIKACIJA, PATOFIZIOLOGIJA
I DIJAGNOSTIKA

 

    Akutni koronarni sindromi reprezentuju spektrum, od nestabilne angine pektoris, preko miokardnog infarkta bez ST elevacije do infarkta miokarda sa elevacijom ST segmenta. Akutni koronarni sindromi, na početku novog milenijuma su najčešći razlog za hitnu hospitalizaciju a takođe su najčešći uzrok smrti u svetu.
    U kliničkoj praksi, na početku manifestacije akutnog koronarnog sindroma, u zavisnosti od elektrokardiogramskih promena, mogu se izdvojiti dve kategorije bolesnika: 1. bolesnici sa akutnim koronarnim sindromom, koji imaju bol u grudima ishemijskog tipa a na elektrokardiogramu perzistira elevacija ST segmenta (ili novonastali blok leve grane) i 2. bolesnici sa ishemijskim bolom u grudima, bez perzistentne elevacije ST segmenta na elektrokardiogramu.
    Kod njih se najčešće registruje perzistentna ili tranzitorna depresija ST segmenta, inverzija, aplatiranost ili pseudonormalizacija T talasa, nespecifične promene na ST segmentu, a nekada nema promena na elektrokardiogramu.
    Akutni koronarni sindromi posledica su subakutne ili akutne redukcije snabdevanja miokarda kiseonikom usled kidanja (ruptura ili erozija) aterosklerotskog plaka koronarne arterije sa sledstvenom trombozom, inflamacijom, vazokonstrikcijom i mikroembolizacijom.
    Dijagnoza u bolesnika sa bolom u grudima (suspektni na akutni koronarni sindrom) bazira se na tri kriterijuma: a) procena kliničkih simptoma i objektivni pregled, b) analiza promena na elektrokardiogramu koji je urađen odmah po prijemu i pregledu bolesnika i c) određivanje biohemijskih markera miokardne nekroze. Acta Medica Medianae 2005; 44(1):31-37.

Ključne reči: nestabilna angina pektoris akutni infarkt miokarda, biohemijski markeri miokardne nekroze