UTICAJ ASKORBINSKE KISELINE NA PATOHISTOLOŠKE KARAKTERISTIKE TUMORA I FENOTIPSKE KARAKTERISTIKE LIMFOCITA ZA VREME RAZVOJA EKSPERIMENTALNOG MAMARNOG KARCINOMA U MIŠEVA

    U prethodnoj studiji prikazali smo da visoke doze askorbinske kiseline prolongiraju preživljavanje miševa sa eksperimentalnim mamarnim karcinomon. Koristeći isti model, studirali smo u ovom radu patohistološke karakteristike u tumoru i fenotipske promene u subsetovima limfocita slezine. Za eksperimente smo koristili CBA/H miševe. Rast eksperimentalnog tumora bio je indukovan injekcijom ćelija mamarnog adenokarcinoma intramuskularnom inokulacijom u femoralnu regiju miševa. Životinje su bile podelje na kontrolnu grupu i tri eksperimentalne podgrupe (I, II, III). Miševi eksperimentalnih grupa bili su tretirani peroralno sa 10 mg/,100 mg/ i 1000 mg na kilogram telesne mase askorbinske kiseline u odnosu na kontrolnu grupu miševa koja je primala fiziološki rastvor. Miševi su žrtvovani 7. 14. i 21. dana od početka eksperimenta. Određivana je ukupna tumorska masa i njena patohistološka karakteristika, masa slezine i celularnost kao i relativni i ukupan broj T, B ćelija i T ćelijske subpopulacije (CD4⁺ i CD8⁺) u slezini. Velike doze askorbinske kiseline smanjuju tumorsku masu, stimulišu proliferaciju fibroblasta i formiranje kapsule oko tumora, indukuju tumorsku nekrozu kao i porast broja tumorom infiltriranih limfocita. Promene u subpopulaciji limfocita kao i njihov broj varira zavisno od primenjene doze askorbinske kiseline i vremena trajanja tumorske indukcije. Najznačajnije promene, manifestovane u porastu broja CD4⁺T ćelija, dobijene su 1. i 4. dana u drugoj eksperimentalnoj grupi. Rezultati sugerišu da je povoljan efekat askorbinske kiseline na eksperimentalnu tumoro-genezu u našem modelu posledica uticaja tumora na imuni sistem. Acta Medica Medianae 2005;44(2): 23-31.

    Ključne reči: mamarni adenokarcinom, miševi, askorbinska kiselina, histopatologija, limfociti, fenotip