Acta Medica Medianae

Acta Medica Medianae
Vol. 45, Number 1, Januar, 2006
UDK 61
YU ISSN 0365-4478

Kontakt:
Slađana Jović
Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"
Dr Subotića 5, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora
Tel.: 011/36 14 580
E-mail: jovic_sladjana@batut.org.yu

KAP STUDIJA*: ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ODRASLIH STANOVNIKA, OD ZNAČAJA ZA NASTANAK VODEĆIH ZARAZNIH BOLESTI U REPUBLICI SRBIJI

Slađana Jović ¹, Slavica Žižić ¹, Aleksandar Višnjić ², Branislav Tiodorović ², Slobodanka Bašić ² i Branislav Petrović ²

Institut za zaštitu zdravlja Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut'' u Beogradu¹
Institut za zaštitu zdravlja u Nišu²

Akutne zarazne bolesti su još uvek među vodećim bolestima u nerazvijenim zemljama, a predstavljaju značajan socijalnomedicinski problem i u razvijenom svetu, zbog svog visokog morbiditeta, mortaliteta, ekonomskih gubitaka i ljudske patnje koju prouzrokuju. Cilj istraživanja je bio utvrditi postojanje specifičnih faktora rizika, povezanih sa znanjem, stavovima i praksom odraslih stanovnika Republike Srbije, koji doprinose nastanku zaraznih bolesti, prema: teritoriji (Beograd, Vojvodina i centralna Srbija), polu i starosti ispitanika.
Istraživanje zdravstvenog stanja, zdravstvenih potreba i korišćenja zdravstvene zaštite stanovništva Srbije, realizovano je u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut", svim institutima/zavodima na teritoriji Republike, u WHO-u i UNICEF-u. Studijom preseka obuhvaćen je 9921 ispitanik (52% žena i 48% muškaraca). Higijenske navike su na višem nivou kod stanovnika Beograda i Vojvodine, u odnosu na centralnu Srbiju, po pitanju pranja ruku pre jela (88:90,6:87,5%, p < 0,00046), po ulasku u kuću (83,1:68,6:67,5%, p < 0,00000), pre upotrebe toaleta (50,8:46,9:40,1%, p < 0,00000) i posle upotrebe toaleta (92,3:93,7:91,4%, p < 0,0031). Pre jela, 11,5% odraslih stanovnika ne pere ruke skoro nikada ili ponekad; po ulasku u kuću, ruke ne opere svaki treći odrasli ispitanik, pre upotrebe toaleta, više od polovine a posle upotrebe, gotovo 8% ispitanika. Kontaminiranim rukama se tako prenose crevne zarazne i parazitarne bolesti, i neke polne bolesti kao što su gonoreja, sifilis ili virusne bradavice. Žene imaju bolje higijenske navike od muškaraca a mlađi ispitanici imaju bolje higijenske navike od starijih. Nepovoljan pokazatelj je da svaki 5. muškarac i svaka 4. žena ne prihvataju sopstvenu odgovornost za zdravlje. Potvrđene su navike i ponašanje koja umanjuju otpornost organizma prema infektivnim agensima: nepravilna ishrana, velika zastupljenost pušenja i zloupotrebe alkohola, izloženost stresu (63,5% žena i 53,3% muškaraca), dok samo 7,9% žena i 15,2% muškaraca redovno koristi kondom u cilju prevencije polno prenosivih bolesti i HIV infekcije. Nivo znanja ispitanika o mogućnostima prevencije ovih bolesti je na nezadovoljavajućem nivou. Usluge zdravstvene službe ispitanici najčešće koriste kod postojanja bolesti (44,1%), a u manjem procentu u preventivne svrhe (29,9%). Acta Medica Medianae 2005;45(1):5-12.

Ključne reči: zarazne bolesti, faktori rizika, znanje, stavovi, praksa, odrasli

Rad u celosti