|
|
|
|
|
|
|
Acta Medica Medianae
Kontakt:
Institut za javno zdravlje Bulevar dr Zorana Đinđića 50 18000 Niš, Srbija Tel.:064 /220 34 87; 062 246 036 E-mail: scipion10af@yahoo.com
Copyright 2006 by Faculty of Medicine, University of Nis |
SOCIJALNA MARGINALIZACIJA I ZDRAVLJE
Čedomir Šagrić*, Olivera Radulović**, Marjana Bogdanović*** i Roberta Marković*
Institut za javno zdravlje u Nišu* Medicinski fakultet u Nišu** Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata u Nišu***
Dvadeseti vek karakteriše poseban napredak na polju zdravlja. Politika WHO EQUITY IN HEALTH ima za cilj da obezbedi jednaku dostupnost i jednako visok kvalitet zdravstvene zaštite za sve stanovnike. U većoj ili manjoj meri neke populacione grupe ostaju van mnogih društvenih sistema, čak i van sistema zdravstvene zaštite u stanju socijalne marginalizovanosti. Fenomen socijalne marginalizacije karakteriše se dinamikom. Marginalizovane osobe imaju malu kontrolu nad svojim životima i nad dostupnim resursima. Socijalna marginalizacija predstavlja udar na zdravlje i pogoršava zdravstveni status. Nizak socio-ekonomski nivo pojedinaca ili grupa utiče drastično i na njihov zdravstveni status, te siromaštvo i bolest deluju združeno. Karakteristične marginalizovane grupe predstavljaju: Romi, oboleli od AIDS-a, osuđenici u zatvorima, osobe sa teškoćama u razvoju, osobe sa poremećajima mentalnog zdravlja, izbeglice, homoseksualci, maloletni delikventi, prostitutke, narkomani, beskućnici... Postoji zajednička odgovornost zajednice, ali i individua koje su marginalizovane, za rešavanje problema. Zdravstveni i drugi problemi ovih ljudi mogu se rešiti samo multisektorskim pristupom kroz dobro osmišljene programe. Acta Medica Medianae 2007;46(2):49-52.
Ključne reči: socijalna marginalizacija, marginalizovane grupe, zdravlje
Rad u celosti |
