Acta Medica Medianae
Vol. 46, No 2, April, 2007
UDK 61
YU ISSN 0365-4478
 

Kontakt:
Vladimir Ilić

Majakovskog 59

18000  Niš, Srbija

Tel.: 065/5555376

E-mail: drtroad@gmail.com

Copyright 2006 by Faculty  of Medicine, University of Nis

EPIDEMIOLOŠKI I PATOGENETSKI ASPEKTI TROVANJA NIKLOM

Vladimir Ilić ¹, Vladmila Bojanić ² i Biljana Jović³

Bonifar Novi Beograd¹

Institut za patofiziologiju Medicinskog fakulteta u Nišu²

Laboratorija za biohemiju Vojne bolnice u Nišu³

Nikl ima veliku zastupljenost u čovekovom okruženju, a po rasprostranjenosti u zemljinoj kori, zauzima dvadeset četvrto mesto. Podaci ukazuju da se godišnje u čovekovu okolinu ubaci oko 150000 tona nikla iz prirodnih izvora i 180000 poreklom od ljudske aktivnosti, pre svega, tokom emisije sagorevanja fosilnih goriva, industrijske proizvodnje i industrijskog otpada bogatog niklom. Čovek je konstantno izložen ovom ubikvitarnom elementu u manjoj ili  većoj meri. Ljudska izloženost niklu je najčešća preko inhalacije i ingestije i naročito je visoka kod radnika u metalurgiji koji se bave preradom nikla.  Zahvaljujući njegovoj velikoj prisutnosti, deficijentnost nikla se ne javlja, čak je i teško držati dijetu da se ne unosi nikl, zbog velikog prisustva u najrazličitijoj hrani.

Respiratorni trakt, bubrezi i jetra, najizloženiji su promenama pri ekspoziciji sa niklom. Najbolje opisane promene na ovim organima su pneumokonize sa niklom, hronični rinitisi i tumori nosnih šupljina i tranzitorna bubrežna nefropatija. Nespecifična simptomatologija se sreće kod oštećenja CNS niklom u vidu glavobolja, mučnine i povraćanja. Pojedina niklova jedinjenja i sam nikl, pored izrazite toksičnosti, ispoljavaju i kancerogene efekte na čoveka. Acta Medaca Medianae 2007;46(2):37-44.

Ključne reči: trovanje, nikl, epidemiologija, karcinogeneza

Rad u celosti