|
|
|
|
|
|
|
Acta Medica Medianae Kontakt: Marko Folić Služba za kliničku i eksperimentalnu farmakologiju Kliničkog centra Zmaj Jovina 30 34000 Kragujevac, Srbija E-mail: markof@medf.kg.ac.yu
Copyright 2008 by Faculty of Medicine, University of Nis |
Pregledni rad
ANTIHIPERTENZIVNA TERAPIJA KOD HIPERTENZIVNIH POREMEĆAJA U TRUDNOĆI
Marko Folić1, Nevena Folić2, Mirjana Varjačić3, Mihajlo Jakovljević4 i Slobodan Janković1
Služba za kliničku i eksperimentalnu farmakologiju Kliničkog centra u Kragujevcu1 Dom zdravlja u Kragujevcu2 Ginekološko akušerska klinika Kliničkog centra u Kragujevcu3 Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu4
Hipertenzija u trudnoći je udružena sa povišenim stepenom morbiditeta i mortaliteta majke i ploda. Oko 8% od ukupnog broja trudnoća komplikuje se hipertenzivnim poremećajima. Postoji opšta saglasnost o neophodnosti što hitnijeg lečenja budućih majki sa teškom hipertenzijom u cilju smanjenja rizika razvoja akutnih cerebrovaskularnih komplikacija. U kontroli teških oblika hipertenzije, intravenozno aplikovan labetalol ili oralno dat nifedipin su podjednako efikasni ali i udruženi sa manjim brojem neželjenih reakcija u odnosu na intravenozno ordiniran hidralazin. Opšteg stava u vezi sa potrebom lečenja blage do umerene hipertenzije u trudnoći još uvek nema, s obzirom da definitivni zaključci po pitanju odnosa potencijalnih koristi/rizika uzrokovanih primenom antihipertenzivne terapije u trudnoći još uvek ne postoje. S obzirom na bezbednu primenu u trudnoći, metildopa, labetalol i nifedipin su često korišćeni lekovi za regulaciju krvnog pritiska kod trudnica sa hipertenzijom. Kardioselektivni β blokator atenolol treba izbegavati u trudnoći jer dovodi do sniženja telesne težine na rođenju i smanjenja fetalnog rasta. Upotreba ACE inhibitora i blokatora angiotenzinskih receptora je kontraindikovana u trudnoći. Acta Medica Medianae 2008;47(3):65-72.
Ključne reči: antihipertenzivni lekovi, hipertenzivni poremećaji, trudnoća
Rad u celosti |
