Acta Medica Medianae
Vol. 48, No 4, December, 2009
UDK 61
YU ISSN 0365-4478
 

Kontakt:

Tajana Cagulović

Zdravstveni centar Kladovo

Dunavska 1-3 19320 Kladovo

E-mail: tatjanacagulovic@gmail.com

Originalni rad
UDK: 613.84-053.6

ZASTUPLJENOST PUŠAČKE NAVIKE MEĐU ŠKOLSKOM DECOM I OMLADINOM U OPŠTINI KLADOVO

Tatjana Cagulović¹, Biljana Kocić² i Irena Mihajlović³

Zdravstveni centar Kladovo¹

Medicinski fakultet Niš, Niš²

Dom zdravlja Ražanj³

Pušenje je najrasprostranjenija savremena socijalna bolest u svetu. Smatra se da bi efikasni programi prevencije pušenja duvana među adolescentima u znatnoj meri smanjili morbiditet i mortalitet u odraslom dobu od bolesti izazvanih pušenjem duvana. Cilj sprovedenog istraživanja bio je da istraži prevalenciju pušenja duvana među školskom decom i omladinom u opštini Kladovo i prirodu njihove pušačke navike. Istraživanje, po tipu studije preseka, sprovedeno je među učenicima viših razreda osnovnih škola i svih razreda srednjih škola sa teritorije opštine Kladovo, maja i juna meseca 2008. godine. U sudiji preseka, upitnik je popunilo 527 ispitanika uzrasta između 10 i 19 godina (49,71% dečaka i 50,28% devojčica). Prikupljanje podataka obavljeno je modifikovanom formom upitnika Global Youth Tobacco Survey. Pušačima sebe smatra 15,9% ispitanika. Sa starošću učenika raste i stopa preva-lencije pušenja duvana: najmanja je u uzrastu od 12 godina (2,4%), a najveća kod ispitanika sa 17 i više godina (30,5%). Između starosti i prevalencije pušenja duvana postoji statističi visoko signifikantna povezanost. Među dečacima je prevalencija pušenja duvana 16,5%, a među devojčicama 15,3%, bez statistički značajne razlike među polovima. Među adolescentima čiji su najbolji drug/drugarica pušači (45%), prevalencija pušenja duvana je deset puta veća (30,8%). Među adolescentima čiji momci/devojke puše duvan (16,3%) prevalencija pušačke navike je 4,5 puta veća. Sa brojem pušača-roditelja u porodici učenika raste i stopa prevalencije pušenja duvana: u grupi učenika sa oba roditelja pušača, prevalencija pušenja duvana među decom je najveća (26,2%). Većina učenika smatra je da je pušenje duvana štetno po zdravlje (96,8%). Zastupljenost navike pušenja duvana je statistički signifikantno viša u grupi učenika koji nisu svesni da je pušenje duvana štetno po zdravlje (35,3%). Svega 16,7% ispitanika navodi zdravlje kao motiv za ostavljanje cigareta. O prestanku pušenja ne razmišlja čak 64,3% ispitanika. Uviđa se neophodnost agresivnijeg sproveđenja zdravstveno-vaspitnih programa već u nižim razredima osnovne škole. Programi moraju biti usklađeni sa uzrastom učenika i trebalo bi da osim pružanja informacija o štetnosti duvana razvijaju određene veštine i tehnike koje će im pomoći da se odupru ponudama starijih ili vršnjaka da počnu da konzumiraju duvan ili neke druge psihoaktivne supstance. Neophodno je i veće angažo-vanje same države koja bi trebalo da svojom zdravstvenom politikom, efikasnijom primenom postojećeg zakonodavstva u Srbiji, posebno onog koji se odnosi na zabranu pušenja na javim mestima, zabranu prodaje cigareta maloletnicima i zabranu reklamiranja duvanskih proizvoda, većim budžetskim izdvajanjima, podrži preventivni rad zdravstvenih radnika i stvori u školama zdravo okruženje za decu i omladinu. Acta Medica Medianae 2009;48(4):27-31.

Ključne reči: pušenje, adolescenti, zdravlje, prevencija