Acta Medica Medianae
Vol. 49, No 2, june, 2010
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)

Kontakt: Đorđević Ivona
Ul. Knjaza Miloša 63, 18220 Aleksinac
E-mail: ivonadj74@gmail.com

Originalan rad
UDK: 616.25-003.219-053.31

Uticaj faktora rizika na učestalost i prognozu neonatalnog pneumotoraksa, naše petogodišnje iskustvo

Ivona Đorđević¹, Anđelka Slavković¹, Maja Slavković-Jovanović² i Zoran Marjanović¹

Klinika za dečju hirurgiju i ortopediju, Klinički centar Niš¹
Klinika za dečije interne bolesti, Klinički centar Niš²

Prodor vazduha iz pluća u prostor između parijetalne i visceralne pleure javlja se i u neonatalnoj populaciji i predstavlja potencijalno vrlo opasan problem sa učestalošću koja iznosi 1-2%. Javlja se idioptaski, mada može biti i sekundarni, najčešće na terenu prethodne plućne patologije ili traume plućnog parenhima. Cilj studije bio je evaluacija morbiditeta i mortaliteta među neonatusima koji su hospitalizovani pod kliničkom slikom pneumotoraksa. Retrospektivna analiza obuhvata 16 neonatusa koji su hospitalizovani u petogodišnjem periodu na Klinici za dečju hirurgiju KC Niš. Analizirana je gestaciona starost, telesna masa, postojanje prethodne plućne patologije, Apgar skor i način lečenja. Neonatalni pneumotoraks češći je kod dečaka (m:ž=2,2:1), kod bolesnika sa Apgar skorom ispod 3, kod prematurusa i bolesnika sa prethodnom plućnom bolešću. Lečenje je bilo hirurško kod svih bolesnika i podrazumevalo je torakostomiju (kod 75% bolesnika), dok je kod preostalih 25% rađena torakocenteza. Mortalitet je iznosio 30% i zabeležen je u populaciji rizičnih bolesnika sa malim Apgar skorom, kod prematurusa i bolesnika sa prethodnom plućnom patologijom. Svako dete sa znacima ARDS mora biti pažljivo sagledano od strane neonatologa i dečjeg hirurga. Ukoliko se na vreme prepozna pneumotoraks, čak i u grupi dece sa povećanim rizikom, lečenje je efikasno. Acta Medica Medianae 2010; 49(2):5-8.
 

Ključne reči: pneumotoraks, neonatus, faktori rizika