|
|
|
|
|
|
|
Acta Medica
Medianae
Kontakt: Mihajlo Jakovljević Katedra za farmakologiju i toksikologiju Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu E-mail: jakovljevicm@medf.kg.ac.rs |
Pregledni rad
Raspoloživi pristupi u lečenju akutne influenca H1N1 infekcije i njenih kliničkih komplikacija
Mihajlo Jakovljević i Stepanović Marija
Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Katedra za farmakologiju i toksikologiju
Pandemija novim sojem H1N1 influenca A adenovirusa u humanoj populaciji razvila se iz originalno lokalizovane meksičke infekcije s proleća 2009. godine. Čini se da se sadašnji talas infekcija polako seli ka južnoj hemisferi ali obaveštenja Svetske zdravstvene organizacije o aktivnim žarištima u Jugoistočnoj Aziji, Zapadnoj Africi i tropskom ostrvlju Srednje Amerike ne isključuju ponovni talas obolevanja na našim geografskim širinama. Pojava je privukla pažnju epidemiologa i virusologa činjenicom da je u pitanju antigenski drugačiji kapsid koji eksprimira belančevine poreklom od genoma humane, svinjske i ptičje influence i nije pokriven raspoloživim sezonskim vakcinama. Takođe, iako oboljenje većinom protiče pod klasičnom kliničkom slikom influence, osobenosti su pridodata značajna gastrointestinalna simptomatologija i ranjivost mlade populacije. Kod malog ali značajnog procenta obolelih zapažen je prognostički loš tok, sa naglim razvojem respiratorne insuficijencije i poremećaja svesti koji zahtevaju intenzivan nadzor i lečenje. Citokinsku oluju bi svakako trebalo pomenuti kao jedan od ključnih patogenih činilaca koji opredeljuju mortalitet značajnog procenta teško obolelih. Ukoliko izuzmemo aktivnu imunizaciju kao prilično efikasnu meru prevencije, ostaju nedoumice kliničara kako lečiti komplikovani tok aktivne infekcije. Podsetimo se da su supstance prvog izbora u kauzalnoj terapiji, na koje je uzročnik dokazano senzitivan, inhibitori neuraminidaze - oseltamivir na koji je zapažena mestimična rezistencija i zanamivir do sada uvek delotvoran, kao i intravenski peramivir, čije mesto u terapiji još uvek nije sasvim utvrđeno. Uspeh direktne antivirusne terapije je zapažen i posredstvom lokalno primenjenog sintetskog nukleozida u aerosolu - ribavirina. Superponiranu bakterijsku pneumoniju ćemo najčešće lečiti prema utvrđenim principima lečenja bolničke pneumonije za koju danas postoje i vodiči dobre prakse zasnovani na dokazima. Ipak, podsetićemo se da septična infekcija pluća multirezistentnim klicama, bez obzira na intenzivno lečenje, ostaje vodeći činilac mortaliteta teških kliničkih prezentacija influenze H1N1. Acta Medica Medianae 2010;49(3):76-82.
Ključne reči: Influenza H1N1, lečenje, virostatici, pandemija
|