Acta Medica Medianae
Vol. 50, No 2, Jun, 2011
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)
 

Correspondence to:

Gordana Nikolić

Vizantijski Bulevar 114/11

18000 Niš, Serbia

E-mail: gordanani@gmail.com

Originalni rad

UDK: 616.127-005.8:612.821

doi:10.5633/amm.2011.0203s      

PSIHOLOŠKE REAKCIJE I ZDRAVSTVENO PONAŠANJE NAKON AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA

Gordana Nikolić,  Ljiljana Samardžić i Tatjana Milenković

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Klinički centar Niš, Srbija 

            Psihološke reakcije, rizično zdravstveno ponašanje i koronarni parametri mogu imati uticaj na rehospitalizaciju nakon akutnog infarkta miokarda.

Cilj rada bio je utvrditi prisustvo psiholoških reakcija i rizičnog zdravstvenog ponašanja kod bolesnika sa akutnim infarktom miokarda na prijemu i njihove razlike nakon 6 meseci.

Ispitana su 33 bolesnika oba pola, koji su konsekutivno hospitalizovani zbog akutnog infarkta miokarda. U kliničkom prospektivnom ispitivanju primenjeni su: semistrukturisani intervju, Mini neuropsihijatrijski intervju (M.I.N.I) za psihički poremećaj, Beck Anxiety Invetory (BAI) za nivo anksioznosti, Beck Depression Inventory (BDI) za nivo depresivnosti, KON-6 Sigma test za agresivnost, Holms-Rahe Scale (H-R) za izloženost stresnim događajima i upitnik za zdravstveno ponašanje: konzumiranje alkohola, pušenje cigareta, odsustvo redovne fizičke aktivnosti. Izvršeno je merenje istih parametara na prijemu i nakon 6 meseci. Razlike su ispitane t-testom i hi kvadrat testom za p<0.05.

Na prijemu su anksioznost (BAI=8,15±4,37) i depresivnost (BDI=8,67 ±3,94) bili blagi, bez značajne razlike nakon 6 meseci u grupi ispitanika. Agresivnost je povišena i značajno niža nakon 6 meseci (KON-6 sigma=53,26 ±9,58:41,42±7,67, t=2,13), za p<0,05. Izloženost stresnim događajima manja je u ovom perijodu (H-R=113,19± 67,37: 91,65± 63,81, t=3,14), za p<0,05 a zastupljenost fizičke aktivnosti značajno veća nego na prijemu (54.83%: 84,84%. χ²=5,07), za p<0,01.

U grupi ispitanika sa akutnim infarktom miokarda unutar šest meseci  anksioznost i depresivnost ostaju blago povišeni, dok se nivo agresivnosti i izloženost stresnim događajima snižavaju. Rizično zdravstveno ponašanje održava se, osim poboljšanja fizičke aktivnosti. U integrativnoj terapiji i rehabilitaciji bolesnika nakon infarkta miokarda mogla bi biti značajna psihoedukacija bolesnika sa ciljem redukcije njihovog rizičnog zdravstvenog ponašanja.   Acta Medica Medianae 2011;50(2):18-23.

Ključne reči: psihološke reakcije, rizično zdravstveno ponašanje, akutni infarkt miokarda.