Acta Medica Medianae
Vol. 50, No 3, Septembar, 2011
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)
 

Correspondence to:

Ivana Binić

Klinika za dermatologiju i venerologiju

Klinički centar Niš

Bulevar dr Zorana Đinđića 48

18000 Niš, Serbia

E-mail: ivana.binic@medfak.ni.ac.rs

Preliminarno saopštenje                                                                          

UDC: 616.14-007.64:615.038

doi:10.5633/amm.2011.0307s

Antimikrobni efekti novijih antiseptičnih preparata na bazi lekovitog bilja na venske ulkuse nogu

Ivana Binić¹, Aleksandar Janković¹, Milan Miladinović², Đorđe Gocev³, Dimitrije Janković⁴

i Zoran Vrućinić⁵

Klinika za dermatologiju i venerologiju, Klinički centar Niš, Niš, Serbia¹

Univerzitet u Prištini, Medicinski fakultet, Priština, Srbija²

Klinika za dermatovenerologiju, Klinički centar Skoplje, Republika Makedonija³

Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija⁴

Klinički centar Banja Luka, Banja Luka, Bosna i Hercegovina⁵

 Venske ulceracije nogu predstavljaju značajan problem zdravstvene zaštite koji se stalno uvećava sa povećanjem broja starijih bolesnika. Za lečenje venskih ulkusa nogu dostupan je veliki broj terapijskih modaliteta kao što su masti i sredstva za previjanje. Brojni ekstrakti lekovitih biljaka i preparati na njihovoj bazi potencijalno indukuju epitelizaciju rana, koja se bazira na osobinama da deluju antimikrobno, antifungicidno i adstrigentno.

Cilj studije bio je da se utvrde in-vivo antimikrobni efekti DermpalantG hidrogela na bazi lekovitog bilja, u čiji sastav ulazi Allii bulbus, Hyperici herba e ekstrakt Calendulae flos. Ukupno 12 bolesnika sa neinficiranim venskim ulkusima potkolenice tretirani su dva puta dnevno, pet nedelja, novom formulacijom u obliku hidrogela. Sve ulceracije su pokazivale kliničke znake bakterijske kontaminacije ili kolonizacije ali bez znakova sistemske infekcije. Površina ulkusa prethodno je očišćena i prebrisana standardnim štapićem koji je natopljen fiziološkim rastvorom i ostavljena da bude vlažna. Vrh brisa je okretan ka unutrašnjoj strani sa zig-zag kratkim pomeranjem, pri čemu je načinjena najmanje jedna puna rotacija oko ose brisa. Korišćene su standardne metode za identifikaciju aerobnih i anaerobnih bakterija.

Na početku ispitivanja identifikovan je veliki broj različitih tipova bakterija na svim venskim ulkusima. S. aureus i P. aeruginosa izolovani su na svim kontrolnim pregledima. Na početnom ispitivanju, mešovita bakterijska flora (50%) izolovana je kod 6 venskih ulkusa (5 ulkusa sa S. aureus-P. aeruginosa i 1 ulkus sa E.coli-Enterobacter spp-P.aeruginosa). Na kraju tretmana DermaplantG grupe kod 8 venskih ulkusa determinisan je S. aureus (66.66%) i P. aeruginosa (16.66%), a jedan venski ulkus je determinisan sterilnim (8.33%). Broj različitih tipova izolovanih bakterija značajno je smanjen (P<0.05) posle korišćenja DermaplantG biljnog preparata. Terapija je sprovedena bez neželjenih efekata.

Preliminarni rezultati ove studije pokazuju potencijalne antimikrobne efekte biljnog preparata kod venskih ulceracija bez znakova infekcije. Acta Medica Medianae 2011; 50(3):40-44.

Ključne reči: venski ulkus potkolenice, mikrobiološka flora, DermaplantG hidrogel