Acta Medica Medianae
Vol. 50, No 4, Decembar 2011
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)
 

Correspondence to:

Ivana Damnjanović

Zdravstvena ustanova apoteka Remedia u Nišu

18000 Niš, Serbia

E-mail: ivanad.ph@gmail.com

Originalni rad                                                             

UDK: 616.379-008.64:615.221

doi:10.5633/amm.2011.0404s

UTICAJ BETA BLOKATORA NA INSULINSKU REZISTENCIJU KOD BOLESNIKA SA DIJABETES MELITUSOM TIP 2

Ivana Damnjanović^1,2, Radmila Veličković-Radovanović^2,3, Radivoj Kocić^2,4, Snežana Zlatković-Guberinić¹, Danka Sokolović², Nataša Đinđić² i Irena Conić⁵

¹Zdravstvena ustanova apoteka Remedia u Nišu

²Medicinski fakultet u Nišu

³Klinički centar u Nišu, Klinika za nefrologiju

⁴Klinički centar u Nišu, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma

⁵Klinički centar u Nišu, Klinika za onkologiju

Insulinska rezistencija postoji kada je uz normalnu koncentraciju insulina smanjen biološki odgovor. Najčešća metabolička promena koja se zapaža tokom antihipertenzivne terapije jeste promena insulinske rezistencije.

Beta blokatori su generalno udruženi sa pogoršanjem metaboličke kontrole kod bolesnika sa dijabetesom. Smatra se da primena pojedinih beta blokatora u terapiji hipertenzije kod bolesnika sa dijabetes melitusom tip 2 (DM tip 2) može značajno uticati na insulinsku rezistenciju.

Imajući u vidu najnovija saznanja o farmadinamici insulinskih analoga i beta blokatora, praćenjem parametara glikoregulacije, bilo bi od interesa i praktičnog značaja utvrditi uticaj beta blokatora i njihove selektivnosti  na insulinsku rezistenciju kod  bolesnika sa DM tip 2 i hipertenzijom.

Ispitivanje je obavljeno na Klinici za endokrinologiju Kliničkog centra u Nišu i obuhvatalo je 60 bolesnika sa dijagnostikovanim dijabetes melitusom tip 2.

Nakon anamnestičkih podataka, kliničkog i laboratorijskog ispitivanja, svi bolesnici su podeljeni u dve terapijske grupe: prva grupa, 30 bolesnika na terapiji insulinom glargine i druga grupa, 30 bolesnika  na terapiji insulinom glargine i beta blokatorom koja je  podeljena u dve terapijske podgrupe: 15 bolesnika na terapiji insulinom glargine i karvedilolom i 15 bolesnika na terapiji insulinom glargine i metoprololom.

Veće vrednosti glikemije i glikoziranog hemoglobina nađene su u grupi bolesnika na terapiji beta blokatorom (p<0.05). Terapijska grupa sa metoprololom imala je veće prosečne vrednosti glikemije i HbA1C, u odnosu na grupu sa karvedilolom. Pri tome, dobijena razlika nije bila statistička značajna.

Utvrđeno je da grupa bolesnika u kojoj je beta blokator primenjen ima statistički veće vrednosti glikemije i glikoziliranog hemoglobina. Ovo ukazuje da primena beta blokatora pogoršava glikoregulaciju, a time povećava mogućnost ranijeg ispoljavanja komplikacija dijabetesa. Acta Medica Medianae 2011;50(4):23-28.

               Ključne reči: beta-blokatori, karvedilol, metoprolol, insulin glargine, insulinska rezistencija