Acta Medica Medianae
Vol. 51, No 1, March, 2012
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)

Kontakt:

Gordana Nikolić

Medicinski fakultet

Bul. dr Zorana Đinđića br. 81

18000 Niš, Serbia

E-mail: gordanani@gmail.com

Originalni rad
 

UDC: 616.12-008-07-052

doi:10.5633/amm.2012.0102s

PROMENE PSIHOLOŠKIH PARAMETARA I ZDRAVSTVENOG PONAŠANJA KORONARNIH I NEKORONARNIH BOLESNIKA NAKON HOSPITALIZACIJE-ŠESTOMESEČNO PRAĆENJE

Gordana Nikolić^1,2, Ljiljana Samardžić² i Tatjana Jovanović³

Universitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija¹

Klinički centar Niš, Klinika za mentalno zdravlje, Niš ,Srbija²

Odeljenje psihijatrije, Opšta bolnica  Leskovac, Leskovac, Srbija³

U mnogobrojnim studijama potvrđeno je da psihološko stanje i rizično zdravstveno ponašanje doprinose pojavi akutnog infarkta miokarda, ali i da utiču na dalji tok i ishod bolesti i rehospitalizaciju koronarnih bolesnika. Do sada nije istraživano kako se u spontanom toku menja psihološko stanje i zdravstveno ponašanje nakon hospitalizacije uslovljene infarktom miokarda.

Cilj našeg rada bio je da praćenjem utvrdimo specifične promene psiholoških i ponašajnih parametara kod bolesnika nakon akutnog infarkta miokarda u odnosu na nekoronarne bolesnike u periodu od 6 meseci nakon hospitalizacije.

Istraživanje je obavljeno upoređivanjem i prospektivnim praćenjem dve grupe bolesnika u periodu od 6 meseci: 33 hospitalizovana bolesnika sa akutnim infarktom miokarda (grupa K=33) i 30 hospitalizovanih nekoronarnih bolesnika (grupa C=30). Ispitivani su psihološki parametri: intenzitet anksioznosti, intenzitet depresivnosti, intenzitet agresivnosti, izloženost stresogenim životnim događajima i rizično zdravstveno ponašanje: konzumiranje alkohola, cigareta i fizička neaktivnost.  Statističke značajnosti razlika između grupa utvrđene su pomoću Studentovog t-testa  i hi kvadrat testa, pri čemu je vrednost p<0.05 smatrana statistički značajnom.

Na inicijalnom merenju utvrđeno je da su anksioznost (BAI=8.15±4.37 :4.83±2.60; t=-3.62) za p<0.01 i depresivnost (BDI=8.67±3.94: 4.63±2.04; t=-5.02) za p<0.01 bili izraženiji u K grupi, kao i izloženost stresogenim životnim događajima. Nakon 6 meseci nivo agresivnosti u K grupi bio je niži u odnosu na inicijalno merenje (p<0.05), izloženost stresogenim događajima manja (p<0.01), a fizička aktivnost više zastupljena (p<0.01). Održavale su se povišena anksioznost i depresivnost. U C grupi nisu registrovane ovakve promene nakon 6 meseci.

Anksioznost i depresivnost ostaju povišeni 6 meseci nakon akutnog infarkta miokarda, dok se nivo agresivnosti u ovom periodu snižava, kao i izloženost stresogenim životnim događajima. Navedene promene su specifične za koronarne bolesnike i nisu registrovane u grupi nekoronarnih bolesnika. Acta Medica Medianae 2012;51(1):12-19.

Ključne reči: psihološko stanje, rizično zdravstveno ponašanje, akutni infarkt miokarda, hospitalizacija