Acta Medica Medianae
Vol. 51, No 1, March, 2012
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)

Kontakt:

Stevo Lukic

Klinički centar Niš

Klinika za neurologiju

Bul. dr Zorana Djindjića 48

18000 Niš, Srbija

E-mail: slukic@medfak.ni.ac.rs

Prikaz slučaja      

UDK: 616.853-092:615.213

doi:10.5633/amm.2012.0111s

PATOFIZOLOŠKI ILI EMPIRIJSKI PRISTUP

U FARMAKOTERAPIJI EPILEPSIJA?

Srdjan Ljubisavljević¹, Mirjana Spasić², Vladmila Bojanić¹ i Stevo Lukić²

Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Institut za patofiziologiju, Niš, Srbija¹

Klinički centar Niš, Klinika za neurologiju, Niš, Srbija²

Poznavanje etiopatogeneze epilepsije i terapijski tretman ove bolesti evoluirali su od čisto mehanističkog pristupa do vremena kada se dosta zna o patofiziološkoj osnovi ove bolesti, mehanizmima epileptogeneze, generalizaciji i propagaciji napada.

         Cilj rada bio je da ukaže na neka razmatranja kako poznavanje mehanizma dejstva antiepileptičkih lekova (AEL) može pomoći u predikciji kliničkog odgovora na AEL i ultimativno poboljšati lečenje epilepsije.

         Za razliku od drugih terapijskih područja, epilepsija još uvek nije područje gde se terapijski algoritmi mogu dizajnirati putem patofiziološkog mehanicističkog pristupa. Malo je verovatno da će u bližoj budućnosti lekari imati preporuke da dati epileptički sindrom leče “blokatorom Na kanala”, “antagonistom AMPA receptora”, “blokatorom preuzimanja GABA”, ili “kombinacijom blokatora Na kanala sa inhibitorom P glikoproteina”.

         Kako preliminarni dokazi sugerišu da kod nekih bolesnika sa refraktornim oblikom epilepsije uzrok može biti poremećaj na nivou jonskih kanala koji su neosetljivi na efekte primenjenog leka, ili, pak, genetski determinisana abnormalnost neke receptorske subjedinice, novi ciljni horizonti antiepileptičnog tretmana mogli bi biti disfunkcionalni jonski kanali. Acta Medica Medianae 2012;51(1):59-65.

Ključne reči: epilepsija, epileptogeneza, antiepileptična terapija