Acta Medica Medianae
Vol. 51, No 3, Septembar, 2012
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)

Kontakt:

Aleksandar Stojković  

Kardiovaskularna klinika

Klinički centar Niš

Bul. dr Zorana Đinđića 48

Email:dracastoj@gmail.com

Originalni rad
                                                                

UDK: 616.127-005.8-02:616-008.9

doi:10.5633/amm.2012.0303s

UTICAJ HIPERGLIKEMIJE USLED STRESA NA ISHOD BOLNIČKOG LEČENJA BOLESNIKA SA AKUTNIM INFARKTOM MIOKARDA SA ST ELEVACIJOM

Aleksandar Stojković¹, Miloje Tomašević², Nebojša Krstić¹, Zoran Perišić³, Milan Pavlović³, Sonja Šalinger-Martinović³, Svetlana Apostolović³, Lazar Todorović³, Goran Koraćević³, Gordana Nikolić³, Vladimir Miloradović² i Violeta Irić-Ćupić²

Povišena glikemija pri prijemu, u brojnim urgentnim stanjima, uključujući akutni infarkt miokarda (AIM), pogoršava ishod lečenja bez obzira na savremenu terapiju. Uvođenjem primarne perkutane koronarne intervencije (PPCI) u terapiju AIM sa ST segment-elevacijom (STEMI) poboljšano je lečenje ove grupe bolesnika. Kontradiktorna su saopštenja u literaturi oko uticaja hiperglikemije usled stresa na ishod lečenja, pa je cilj istraživanja bio analiza uticaja hiperglikemije usled stresa na hospitalnu prognozu bolesnika sa AIM-STEMI lečenih PPCI.

Prospektivnim istraživanjem obuhvaćeno je 116 bolesnika sa dijagnozom prvog AIM-STEMI koji su lečeni PPCI-om u Klinici za kardiovaskularne bolesti KC Niš u periodu 2010-2011. godine. Odmah po postavljanju dijagnoze, bolesnici su uz adekvatnu medikamentnu pripremu uvođeni u salu za angiografiju, gde im je rađena koronarografija sa ugradnjom stenta. Laboratorijske analize iz pune krvi rađene su odmah po prijemu i sledeće jutro.

Receiver-operator characteristic (ROC) analizom pokazano je da je najbolja vrednost hiperglikemije usled stresa pri prijemu, za razgraničavanje onih koji će preživeti i onih koji će umreti u bolnici, 11.2 mmol/L, sa površinom ispod krivulje 0.812. U grupi bez hiperglikemije usled stresa umrlo je približno pet puta manje bolesnika (1/79-1.2%) nego u grupi sa hiperglikemijom usled stresa (5/37 -13.5%), p=0.041. Prisustvo hiperglikemije je podjednako loše uticalo na prognozu bolesnika bez obzira na prisustvo ili odsustvo dijabetes melitusa. Smrtnost u grupi bez DM sa hiperglikemijom ili bez nje bila je slična (3/26 vs. 1/54, ns) kao i u grupi sa DM (1/11 vs. 1/25, ns).

Najbolja granična (cut-off) vrednost za hiperglikemiju usled stresa kod bolesnika sa AIM STEMI lečenih PPCI je 11.2mmol/L, dobijena je ROC krivom, a determiniše značajan gradijent rizika: bolesnici sa glikemijom <11.2mmol/L pri prijemu imali su skoro pet puta manji rizik od umiranja u bolnici od onih sa koncentracijom glikoze ≥11.2mmol/L. Pojava hiperglikemije usled stresa podjednako je loše uticala na bolničko preživljavanje u grupama sa i bez DM.  Acta Medica Medianae 2012;51(3):18-23.

Ključne reči: hiperglikemija usled stresa, primarna perkutana koronarna intervencija, akutni infarkt miokarda