Acta Medica Medianae
Vol. 51, No 3, Septembar, 2012
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)

Kontakt:

Ilić Igor

University in Priština

Fakultet za sport i fizicko vaspitanje Leposavić

E-mail: hellper@gmail.com

Pregledni rad
                                                                

UDK: 616.12-073.7:796.071.2

doi:10.5633/amm.2012.0310

PROMENE PARAMETARA EKG-a U ZAVISNOSTI OD STEPENA OPTEREĆENJA SPORTISTA

Igor Ilić¹, Jasmina Ranković², Olivera Krstić³, Tatjana Popović-Ilić¹, Saša Hadži Ilić¹, Branimir Mekić¹, Slađan Karalejić¹, Vesko Milenković¹  i Rade Stefanović¹

Fakultet za sport i fizicko vaspitanje, Leposavić, Univerzitet u Prištini¹

Dom zdravlja Niš²

OpštinaNiš³

Uticajem fizičkog treninga na organizam sportista nastaju promene koje se mogu okarakterisati kao morfološke, funkcionalne, elektrofiziološke i psihološke. Dinamičko vežbanje opterećuje volumen srca. Primeri dinamičke aktivnosti su trčanje, plivanje i vožnja bicikla. Statičko vežbanje (gimnastika, dizanje tegova, rvanje) dovodi do opterećenja pritiskom i razvoja relativno velike mišićne sile, sa ili bez promene u dužini mišića i pokretanja zgloba. S obzirom na česte primere iznenadne srčane smrti u sportu, važno je razlikovanje promena na srcu koje nastaju kao posledica adaptacije na fizičku  aktivnost od promena karakterističnih za neka patološka stanja. Cilj rada bio je da se prikažu najnovija saznanja o promenama EKG parametra u zavisnosti od opterećenja sportista pri izvođenju aerobnih treninga kako bi se što bolje identifikovali markeri neželjenih kardiovaskularnih događaja a posebno naprasne smrti kod sportista.

Često se kod sportista u mirovanju na EKG-u mogu videti hipertrofija leve i desne komore, poremećaj interventrikularnog provođenja, ST promene i kratkotrajne tahikardije. Promene su posledica povećanog tonusa vagusa i supresije simpatičke nervne regulacije. Mnoge promene mogu se pripisati in­trizičkoj kardijalnoj komponenti, koja je zaslužna za nižu frekvenciju denervisanog (atropinom ili pro­ pranololom)  sportskog  srca, što znači da intenzivan  trening ima uticaja kako na autonomnu regulaciju tako i na  intrizičku kardijalnu pejsmejker funkciju. Za sportiste je karakteristična sinusna bradikardija, sinusna aritmija, AV blok prvog  stepena i Mibitz I, kao i junctional ritam, elevacija ST segmenta, visoki i zašiljeni, ili  bifazični T-talasi, dok se ST depresija ili izolovana inverzija T-talasa ređe sreću. Takođe se javljaju i povećana amplituda P-talasa i QRS kompleksa, rotacija QRS osovine udesno i na kraju inkopletni blok desne grane. Nedovoljno je podataka o zastupljenosti AV bloka III stepena, kao i atrijalnih i ventrikularnih ektopičnih ritmova kod sportista kao i o njihovom prediktivnom značaju za nastanak malignih poremećaja ritma. Acta Medica Medianae 2012;51(3):57-62.

Ključne reči: elektrokardiografija, srce, sport, fizička aktivnost, trening