Acta Medica Medianae
Vol. 52, No 1, March, 2013
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)

Kontakt:

Nikola Stefanović

Medicinski fakultet

Institut za farmakologiju

Bulevar dr. Zorana Đinđića br. 81 18000 Niš, Serbia

E-mail: snikola84@gmail.com

Originalni rad                                                                    

UDK: 577.2:616.61-089.83

doi:10.5633/amm.2013.0105

ZNAČAJ POLIMORFIZMA CYP3A5 KOD BOLESNIKA SA TRANSPLANTIRANIM BUBREGOM U SRBIJI

Nikola Stefanović, Tatjana Cvetković, Radmila Veličković-Radovanović, Tatjana Jevtović- Stoimenov, Dijana Stojanović i Nataša Živković

Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija

Takrolimus (FK-506) čini sastavni deo većine imunosupresivnih protokola nakon transplantacije bubrega, jer značajno utiče na preživljavanje presađenog organa u posttransplantacionom periodu. FK-506  karakteriše  uzak terapijski indeks i velika interindividualna varijabilnost u farmakokinetici, koja se delimično može objasniti polimorfizmom 6986A>G CYP3A5 gena. FK–506 je supstrat za CYP3A5 izoenzim i polimorfizam CYP3A5 gena. On uslovljava razlike u brzini eliminacije ovog leka kod pojedinaca.

Primarni cilj istraživanja bio je ispitivanje učestalosti polimorfizma CYP3A5 (6986A>G) gena kod bolesnika sa transplantiranim bubregom i poređenje sa zdravim dobrovoljcima. Drugi cilj istraživanja bio je utvrđivanje uticaja ispitivanog polimorfizma na dozni režim takrolimusa mesec dana nakon transplantacije bubrega.

Retrospektivno farmakogenetičko istraživanje obuhvatilo je 121 ispitanika (61 bolesnik sa transplantiranim bubregom i 60 zdravih dobrovoljaca). Bolesnicima sa transplantiranim bubregom rutinsko određivanje koncentracije leka vršeno je na  Klinici za nefrologiju Kliničkog centra Niš, Srbija. PCR metod (Ashavaid TF i sar.) korišćen je za određivanje polimorfizma CYP3A5 gena.

U našem istraživanju nije bilo statistički značajne razlike u pogledu učestalosti alela (p=0,616) i genotipova (p=0,602) ispitivanog polimorfizma između bolesnika sa transplantiranim bubregom i zdravih dobrovoljaca. Bolesnici sa različitim genotipovima za CYP3A5 statistički su se značajno razlikovali u pogledu doze (p=0,001), doze korigovane težinom (p=0,005) i nivoa korigovanog dozom (p=0,039) mesec dana nakon transplantacije.

Bolesnici sa transplantiranim bubregom i zdravi ispitanici u srpskoj populaciji nisu pokazali razlike u učestalosti alela CYP3A5 gena. Polimorfizam CYP3A5 gena utiče na dozni režim takrolimusa mesec dana nakon transplantacije bubrega. Acta Medica Medianae 2013;52(1):33-38.

Ključne reči: takrolimus, CYP3A5 polimorfizam, farmakogenetika, transplantacija bubrega