Acta Medica Medianae
Vol. 52, No 4, Decembar, 2013
UDK 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)

Kontakt:

Miodrag R. Damjanović

Klinika za kardiovaskularne bolesti

Klinički centar Niš,

Bulevar Dr Zorana Đinđića 48

18000 Niš, Serbia

E-mail: miodragd@ptt.rs

Originalni rad                                                                    

UDC: 616.13-005.6-089.843

doi:10.5633/amm.2013.0401

KLINIČKE I ANGIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE BOLESNIKA SA TROMBOZOM STENTA

Miodrag Damjanović¹, Milan Pavlović^1,2, Svetlana Apostolović^1,2, Zoran Perišić^1,2, Sonja Šalinger-Martinović1,², Milan Živković¹, Nenad Božinović¹, Vladimir Miloradović^3,4, Danijela Đorđević-Radojković¹, Boris Đinđić^1,2, Goran Koraćević^1,2, Miloje Tomašević⁴, Goran Davidović^3,4, Vera Irić-Ćupić⁴

Klinika ya kardiovaskularne bolesti, Klinički centar Niš, Niš, Srbija¹

Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija²

Klinika za kardiologiju, Klinički centar  u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka Kragujevac, Srbija^{, 3}

Tromboza stenta (TS) je posle perkutane koronarne intervencije (PCI) retka, ali potencijalno fatalna komplikacija, sa učestalošću od 1% do preko 5%. Faktori rizika za TS mogu da se podele na faktore koji su u vezi sa samim bolesnikom, sa procedurom, tipom stenta i karakteristikama lezije.

U studiju je uključeno 1055 bolesnika kojima je urađena PCI tokom 2009. i 2010. godine i koji su praćeni naredne dve godine. Bolesnici sa sigurnom TS čine ispitivanu (TS+), a bolesnici bez sigurne TS kontrolnu grupu (TS-). Sigurna TS definisana je prema kriterijumima ARC (Academic Research Consortium).

Sigurnu TS imalo je 23 bolesnika (2,2%). Rana TS zabeležena je kod 73,9%, kasna kod 8,7%, a vrlo kasna kod 17,4% bolesnika. Akutni infarkt miokarda sa ST elevacijom (STEMI) bio je najčešća klinička prezentacija (56,6% vs 20%, p<0,005) u ispitivanoj grupi. Prekid uzimanja aspirina i/ili clopidogrela (34,7%), kao i rezistencija na ove lekove (34,7%), NYHA klasa ≥2 (39,1% vs 17,1%, p<0,02) i manja ejekciona frakcija leve komore (42,3 vs 49,8, p<0,001) bili su glavni faktori TS koji se tiču samih bolesnika. Veći procenat stenoze lezija (92% vs 86%, p<0,05), veća prosečna dužina stenta (19,69 vs 17,01mm, p<0,05), mali dijametar stenta („potcenjena lezija“) (21,7% vs 4,3%, < 0,01), manji pritisak insuflacije stenta (14,84 vs 16,02atm, p<0,05) i disekcija koronarne arterije (26,1% vs 8,6%, p<0,005) bili su signifikantni razlozi za nastanak TS. Kod bolesnika obe grupe primenjen je sličan tip stenta: BMS („bare metal stents) (69,6% vs 72,9%, NS) i DES („drug eluting stents“) (30,4% vs 27,1%, NS).

Bolesnici sa STEMI, kao i oni sa oslabljenom sistolnom funkcijom leve komore,  pod najvećim su rizikom za nastanak TS, u više od 2/3 slučajeva u prvih 30 dana nakon PCI (rana TS). Prekid uzimanja aspirina i/ili clopidogrela ili rezistencija na ove lekove dovode do TS (rana TS). Veći procenat stenoze lezija, veća dužina stenta, mali dijametar stenta („potcenjena lezija“), manji pritisak insuflacije i disekcija koronarne arterije su najčešći proceduralni razlozi za nastanak TS. Tip stenta (BMS i DES) nije značajno uticao na pojavu TS. Acta Medica Medianae 2013;52(4):5-11.

Ključne reči: perkutana koronarna intervencija, tromboza stenta