Acta Medica Medianae
Vol. 53, No 4, Decembar, 2014
UDk 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)

Kontakt:

Boban Milojković

Faculty of Medicine

Bulevar dr Zorana Đindjića 81

18000 Niš, Serbia

e-mail: boban.milojkovic@hotmail.com

Originalni rad                                                              

UDK: 616.61-008.61-07:616.12-008.331.1

doi:10.5633/amm.2014.0403

PRIMARNA ARTERIJSKA HIPERTENZIJA, FAKTORI RIZIKA I ISHEMIJSKA HIPERTENZIVNA NEFROPATIJA

Boban Milojković¹, Boris Đindjić ², Sonja Radenković³, Gordana Kocić⁴, Bobana Milojković⁵

University of Niš, Faculty of Medicine in Niš, Serbia¹

University of Niš, Faculty of Medicine, Institute of Pathophysiology, Serbia²

Institute of Nephrology and Hemodyalisis, Clinical Center Niš, Serbia³

University of Niš, Faculty of Medicine, Institute of Biochemistry, Serbia⁴

Clinic for General Surgery, Clinical Center Niš, Serbia⁵

Arterijska hipertenzija je glavni faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih poremećaja i predstavlja uzrok većine bolesti i mortaliteta. Postoji jaka veza između hipertenzije i funkcije bubrega, budući da bubrežne bolesti mogu da budu uzrok, ali i posledica povećanog krvnog pritiska. Povećanje krvnog pritiska je samo po sebi snažan faktor rizika za nastanak hipertenzivne nefropatije i razvoj završnog stadijuma hronične bubrežne bolesti (“end-stage renal disease” – ESRD). Patogeneza hipertenzivne nefropatije (HN) je multifaktoralna, tako da pored uvećanog krvnog pritiska, postoje i drugi faktori rizika koji doprinose razvoju ove bubrežne patologije i njene progresije do završnog stadijuma bubrežne bolesti. Tu spadaju gojaznost, pušenje, muški pol i ostali, još uvek neutvrđeni faktori rizika.

Cilj rada bio je analiziranje veze između primarne arterijske hipertenzije i renalne hipertenzije i prevalencije ostalih faktora rizika od ateroskleroze kod bolesnika sa razvijenom hipertenzivnom bolešću bubrega.

U prospektivnoj studiji preseka analizirani su podaci o 283 bolesnika oba pola sa dijagnozom primarne hipertenzije i hipertenzivnom bolešću bubrega. Anamnestički podaci o uzrastu, trajanju hipertenzije, pušačkom stažu, prisustvu hipertenzivne retinopatije, hipertrofiji leve komore i podaci o prethodnim bubrežnim bolestima prikupljeni su putem intervjua i medicinske dokumentacije. Klinička ispitivanja obuhvatala su merenja krvnog pritiska, određivanje indeksa telesne mase (ITM), parametara metabolizma lipida u krvi (koncentracija ukupnog holesterola, LDL-holesterola, HDL-holesterola i triglicerida), uree i kreatinina u serumu i koncentracije proteina i albumina u urinu.

Analizirani su podaci o ukupno 283 bolesnika (185 muškaraca i 98 žena) sa HN. Podaci dobijeni na osnovu analize ukazali su na značajno veći procenat muškaraca starosti preko 60 godina sa HN. Prosečna starost ispitivanih hipertenzivnih bolesnika sa IHN bila je 62.6±8,8 godina, pri čemu je prosečno trajanje hipertenzije bilo 19.8±5.9 godina. Kod svih ispitanih bolesnika utvrđena je hipertenzivna retinopatija i hipertrofija leve komore. Većina ispitanih bolesnika (78.6%) sa HN imala je povećanu telesnu masu sa ITM od 25-30 kg/m². Dislipidemija i pušenje zabeleženi su kod 75% hipertenzivnih bolesnika sa HN. Najčešći poremećaji metabolizma lipida bili su hipertrigliceridemija udružena sa hiperholeste-rolemijom zabeležena kod 42.1% i kombinovana dislipidemija kod 25.8% bolesnika. Porodična istorija HTA zabeležena je kod svih bolesnika sa HN.

Korelacionom analizom utvrđena je značajna pozitivna veza između porodične istorije HTA (r=0.62, p<0.05), pušenja (r=0.53, p<0.05) i kombinovane dislipidemije (hiper-trigliceridemija i hiperholesterolemija) (r=0.45, p<0.05) i pojave HN.

Hipertenzivna nefropatija najčešće se javlja kod starijih hipertenzivnih osoba muškog pola sa razvijenim hipertenzivnim mikro- i makrovaskularnim komplikacjama. Porodična istorija HTA, pušenje i poremećaji metabolizma lipida, naročito kombinovana dislipidemija, predstavljaju jako česte faktore rizika za razvoj hipertenzivne nefropatije. Prevencija i terapija navedenih faktora rizika predstavlja veoma važan zadatak u cilju smanjivanja broja obolelih od hipertenzivne nefropatije. Acta Medica Medianae 2014;53(4):15-21.

Ključne reči: hipertenzivna nefropatija, arterijska hipertenzija, pušenje, dislipidemija