Acta Medica Medianae
Vol. 54, No 1, Mart, 2015
UDk 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)

Originalni rad                                                                                                    UDK: 615.262.015.11
                                                                                                             doi:10.5633/amm.2015.0105

NOVIJI PRIRODNI ŠEĆERNI EMULGATORI NAMENJENI IZRADI NOSAČA ZA DERMATOLOŠKE LEKOVE I KOZMETIČKI AKTIVNE SUPSTANCE – ISPITIVANJE BEZBEDNOSTI I EFIKASNOSTI

 Marija Tasić-Kostov¹, Snežana Savić²

Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Farmaceutski odsek, Niš, Srbija¹
Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju,
Beograd, Srbija²

                       Kontakt: Marija Tasić-Kostov,
                       Bul.81. dr Zoran Đinđić,
                       Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija
                       marijatk@medfak.ni.ac.rs

Emulzije su najčešće korišćeni nosači u izradi kozmetičkih proizvoda i dermatoloških lekova. Emulgatori, obavezni sastojci emulzija, mogu da poseduju visok potencijal da iritiraju kožu i oštećuju njenu barijeru. Nasuprot konvencionalnim, alkil poliglukozidi (APG) kao noviji, blagi, biodegradabilni emulgatori, danas privlače veliku pažnju. Smatra se da, osim što ne iritiraju, pokazuju dodatne pozitivne efekte pri lokalnoj aplikaciji kao što je vlaženje kože. Cilj studije bio je ispitivanje emulzija stabilisanih jednim od najčešće korišćenih C16/18 APG, i to u smislu bezbednosti za upotrebu i potencijala za hidrataciju kože. U skladu sa najnovijom zakonskom regulativom u ovoj oblasti, potencijal za lokalnu iritaciju određen je in vitro testom citotoksičnosti na veštačkoj koži, kao i in vivo merenjem biofizičkih parametara kože na humanim dobrovoljcima: električna kapacitivnost (SCH), eritema indeks (EI) i transepidermalni gubitak vode (TEWL). Merene su bazalne i vrednosti parametara 24h nakon aplikacije uzorka okluzijom. Kapacitet uzorka da efikasno i produženo hidratiše kožu određivan je in vivo merenjem parametra SCH nakon jednokratne aplikacije.

Ispitujući emulzije stabilisane jednim od najčešće korišćenih APG, studija je pokazala da se ovi emulgatori verovatno mogu smatrati bezbednim u izradi kozmetič-kih/dermofarmaceutskih nosača, pri čemu su rezultati in vivo i in vitro ispitivanja bili su u međusobnom skladu. Nije registrovan iritacioni potencijal korišćenog APG, inače čest problem pri upotrebi konvecionalnih emulgatora starijih generacija, a pokazan je odličan potencijal emulzija sa C16/18 APG za efikasnu i prolongiranu hidrataciju. Poslednje može biti od velikog značaja u tretmanu zdrave, ali naročito kože zahvaćene dermatitisom koji je pratilac većine patoloških stanja kože. Acta Medica Medianae 2015;54(1):34-39.

Ključne reči: emulgatori, alkil poliglukozidi, dermatološki lekovi, kozmetički proizvodi, in vivo/in vitro bezbednost i efikasnost na koži; biofizički parametri kože; hidratacija kože