47. Дани превентивне медицине-међународни конгрес (en)

Meђунaрoдни кoнгрeс 47. Дани превентивне медицине одржава се од 24-27. септембра 2013. године, окупиће вишe oд 300 лeкaрa из зeмљe и инoстрaнствa који ће говорити o eпидeмиjaмa мaсoвних нeзaрaзних бoлeсти, сaврeмeним eпидeмиoлoшким прoблeмимa рeспирaтoрних зaрaзних бoлeсти, микрoбиoлoгиjи, исхрaни, живoтнoj срeдини и мoбилизaциjи лoкaлнe зajeдницe у прoмoциjи здрaвљa.

Здрaвствeни сaвeт Рeпубликe Србиje aкрeдитoвao je прoгрaм кoнтинуирaнe eдукaциje oдлукoм брoj: 153-02-1827/2013-01 дaтум: 13.05.2013.гoдинe

ВРЕМЕ И МЕСТО ОДРЖАВАЊА:  24.-27.09.2013.године, Медицински факултет Ниш

БРОЈ БОДОВА: Предавач - 15 бодова;  Усмена презентација - 13 бодова;  Постер презентација - 11 бодова;  Пасивно учешће - 9 бодова

РУКОВОДИЛАЦ: Проф. др Сузана Оташевић

ОБАВЕШТЕЊЕ О КОНГРЕСУ

 

---

Предавачи:

 

• Проф. др мед Eleni Jelastopulu, Универзитет Патрас, Медицински факултет, Департман за јавно здравље, Грчка;
• Проф. Róbert Farkas, ДВМ, PhD, Dipl. EVPC-Шеф Катедре за паразитологију и зоологију; Продекан за наставу Факултета ветеринарских наука, “Szent István” Универзитета у Будимпешти, Мађарска;
• Проф. Gabriella Cancrini, „Sapienza“ Универзитет у Риму, Медицински факултет; Директор поликлинике за дијагностику паразитских инфекција Umberto 1 у Риму;
• Прим. др мед István Kucsera-Начелник Института за паразитологију, Националног Центра за Епидемиологију-Будимпешта, Мађарска;
• Проф. др Mihai Mares, Шеф Института за испитивање антимикробне терапије, Ion Ionescu de la Brad Универзитета у Иаси, Румунија;
• Проф. др Fanny Ribarova, Медицински универзитет, Факултет за јавно здравље, Медицински колеџ „Yordanka Filaretova“, Софија, Бугарска;
• Проф. др Мирослав Петковић, Шеф Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Бања Лука, Босна и Херцеговина;
• Проф др Сузана Оташевић-Институт за микробиологију и имунологију, Универзитет у Нишу, Медицински факултет; Центар за микробиологију, Институтa за јавно здравље, Ниш, Србија;
• Проф др Зоран Милошевић-Шеф Института за статистику и информатику, Универзитета у Нишу, Мадицински факултет; Директор Института за јавно здравље Ниш, Србија;
• Проф. др. Валентина Арсић-Арсенијевић, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Институт за микробиологију и имунологију, Београд, Србија;
• Проф. др Наташа Миладиновић Тасић Институт за микробиологију и имунологију, Универзитет у Нишу, Медицински факултет; Шеф Одељења за паразитологију и микологију, Центара за микробиологију, Института за јавно здравље, Ниш, Србија;
• Проф. др. Соња Радаковић, Војно-медицинска Академија у Београду, Шеф Департмана за превентивну медицину, Универзитета одбране, Медицински факултет ВМА, Београд, Србија;
• Доц. др Владимир Петровић, Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет, Институт за јавно здравље Војводине, Србија;
• Др сци. мед. Јасминка Недељковић, Институт за вирусологију, вакцине и серуме-Торлак, Шеф Националне лабораторије за грип, Београд, Србија;
• Проф др Нела Ђоновић, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Институт за јавно здравље Крагујевац, Србија;
• Доц. др Констанса Лазаревић, Државни Универзитет у Новом Пазару, Институт за јавно здравље Ниш, Србија;
• Проф. др Бранислав Тиодоровић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Центар за контролу и превенцију болести, Института за јавно здраље-Ниш, Србија;
• Проф. др Наташа Вучковић Опавски, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Институт за микробиологију и имунологију, Београд, Србија;
• Проф. др Иван Тасић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Начелник Одељења за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника, Институт за лечење и рехабилитацију - Нишка Бања, Србија;
• Проф. др Гордана Костић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Клинички центар Ниш, Србија;
• Проф. др Светлана Апостоловић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Клинички центар - Ниш, Србија:
• Проф. др Маја Николић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Центар за промоцију здравља Института за јавно здравље Ниш, Србија;
• Проф. др Горан Марјановић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Клинички центар - Ниш, Србија;
• Доц. др Александра Станковић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Центар за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Ниш, Србија;
• Асист. др Милош Кузмановић, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Институт за мајку и дете „Др Вукан Чупић“, Шеф Департмана за хематоонкологију, Београд, Србија;
• Асист. др Наташа Ранчић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Центар за контролу и превенцију болести, Института за јавно здраље Ниш, Србија;
• Асист. др Гордана Николић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Клинички центар - Ниш, Србија;
• Прим. др сци. мед. Сузана Станковић, Дом здравља, Пирот, Србија;
• Проф. др Слађана Јовић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Србија;
• Проф. др Срђан Пешић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Шеф катедре за фармакологију, Ниш, Србија;
• Проф. др Зоран Пешић , Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Стоматолошка клиника - Ниш, Србија;
• Доц. др Биљана Мијовић, Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет, Фоча, Босна и Херцеговина; Завод за јавно здравље Ужице, Србија;
• Проф. др Биљана Коцић, Универзитет у Нишу, Медицински факултет, Србија;
• Доц. др Анита Гргуровић, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, Србија;
• Асист. др Исидора Вујчић, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, Србија;
• Прим. др Драган Илић, Директор Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Београд, Србија.
• Доц. др Јадранка Максимовић, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, Србија;
• Доц. др Наташа Максимовић, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, Србија;
• Проф. др Драган Делић, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, Србија;

 

Профил слушалаца: Лекари, Стоматолози, Фармацеути, Биохемичари

Сажетак програма

Актуелне паразитозе:

Глобално загревање значајно утиче на ширење ендемских подручја vector-born зооноза изазваних протозоама. Значајна миграција становништва, као и освајање такозваних слободних региона од стране артропода вектора или прелазних домаћина паразита, значајно утиче на промену већ утврђених граница ендемских зона. Најновија истраживања омогућиће дефинисање нових ендемских подручја, као и утврђивање дијагностичких, терапијских и превентивних процедура.

Гљивичне инфекције: превенција, дијагностика и терапија

Најзначајнија промена у дијагностичкој и терапијској процедури гљивичних инфекција људи у последњих 20 година, условљена је успостављањем нових дијагностичких тестова и производњом све већег броја антимикотика. Све већи број различитих врста гљива изазивача микоза, као и све већи број ризичних група за настанак гљивичних инфекција, указује да превенција, дијагностика и терапија гљивичних инфекција мора бити   стални актуелни проблем.

Микробиологија данас

Изузетна преваленција бактеријских и вирусних инфекција, учестала резистенција бактерија на антибактеријске лекове, ново-откривени вируси, успостављање молекуларних дијагностичких метода, упућује на континуирано праћење и разрешавање дилема у дијагностици и третману ових инфекција.

Животна средина и здравље

Човек је највећи загађивач животне средине. Својим активностима он је прилагођава својим потребама деградирајући је, па она постаје ограничавајући фактор здравља. Као значајан фактор ризика, квалитет животне средине и њен утицај на здравље су све више у фокусу. Болести везане за њено загађење су чешће међу децом и старијим становништвом, па је неопходно усмерити снаге ка подизању здравствене свести у овим групама. Сматра се да је преко 40% смртних случајева повезано са загађењем животне средине, а код око 5% обољења она је најважнији етиолошки фактор.

Исхрана и здравље

Храна је један од најзначајнијих фактора који доприносе очувању и унапређењу здравља. Она је неопходна за нормално функционисање и развој организма. Многобројна нова сазнања о значају исхране у лечењу разноврсних акутних и хроничних болести стављају акценат на значај исхране њиховој у превенцији, али и терапији. С друге стране, храна је потенцијални извор фактора који могу оштетити здравље, те је задатак превентивне медицине да кроз санитарни надзор и строгу контролу спречи настанак истих.

Социјално медицински аспекти здравља

Социјално-економске прилике и здравствено стање становника су снажно повезани. Социјално-економски показатељи и њихова повезаност са здрављем становништва, данас представљају област великог интересовања здравственог система и читавог друштва. Услови становања, квалитет исхране, образовање, услови рада и превоза, фискална регулатива и политика социјалне помоћи имају снажнији утицај на здравље становништва, него што има здравствени сектор. У социјално-економске одреднице здравља спадају: образовање, доходак, социјални статус, запосленост односно незапосленост, услови становања, услуге здравствене заштите и социјална подршка.

У циљу унапређења здравља социјално угрожених категорија становника неопходно је синхронизовано деловања свих релевантних сектора (образовања, социјалне и здравствене заштите, рада и запошљавања, привреде и др.) као и политичких структура.

Савремени епидемиолошки проблеми респираторних заразних болести

Респираторне заразне болести су најраспрострањеније и најчешће болести људске популације и поред постојања ефикасних мера превенција и лечења. Акутне респираторне инфекције код деце млађе од 5 година најчешћи су узрок смрти и одговорне су за више од 4 милиона смрти годишње. Вакцинација је најефикаснија и најекономичнија мера примарне превенције неких репираторних заразних болести.

Епидемиологија масовних незаразних болести

Масовне незаразне болести (МНБ) су водећи узрок смрти у свету. Према доступним подацима, више од 80% смрти од МНБ дешава се у неразвијеним и средње развијеним земљама. За појаву МНБ највећим делом су одговорни бихејвиорални фактори ризика као што су: пушење цигарета, неадекватан начин исхране, физичка неактивност, злоупотреба алкохола.

Мобилизација локалне заједнице у промоцији здравља

Мобилизација заједнице у контексту промоције здравља, подразумева могућност заједнице да властитим снагама донесе промене. На тај начин, људи који који живе у заједници и који су повезани са њом, могу директно да допринесу решавању проблема везаних за здравље, односно да постигну промене које ће допринети његовом очувању и унапређењу.

Сарадња, уз међусобну подршку, учење једних од других у смислу усвајања знања, вештина и размене искустава, доношење одлука заједно и подела одговорности и успеха, чине основу мобилизације заједнице и партнерства за здравље, али и успеха здравствено-промотивних активности и интервенција у заједници.

КOТИЗAЦИJA:  дo 15.6.2013. - 60 eурa (динaрскa прoтивврeднoст) (урачунат ПДВ) ж.р. 840-1681666-03, пoзив нa брoj 134 /КМЕ

                            од 16.6.2013. - 70 eурa (динaрскa прoтивврeднoст) (урачунат ПДВ) ж.р. 840-1681666-03, пoзив нa брoj 134 /КМЕ

ПРИJAВЉИВAЊE: Приjaву за КМЕ(имe, прeзимe, бр.лицeнцe) и копију уплате котизације послати на и-мејл (kontinuirana_edukacija@medfak.ni.ac.rs) или поштом, најкасније 7 дaнa прe пoчeткa eдукaциje. Оригинал уплате доставити приликом регистрације учесника.

FAX: +381-18-42-39-310

 ПРОГРАМ РАДА