О студијском програму (en)

ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА структурно су конципиране тако да представљају симбиозу образовања, истраживања и усвајања савремених клиничких и хируршких практичних вештина, јер интегришу теоријско усвајање знања, самосталан и оригиналан студијски истраживачки и стручни рад и начине његове презентације и афирмације у свету. Својом суштином ове студије омогућавају организован научни и професионални развој у области биомедицинских истраживања кроз повезивање фундаменталних и примењених истраживања из области ћелијске биологије, генетике, морфологије, биохемије, имунологије, фармакологије и физиологије ћелије и организма, усмерених у правцу проучавања молекуларних механизама настанка и развоја болести (са аспекта функционалне геномике и протеомике). Свеобухватни приступ болестима са молекуларног нивоа има за циљ да допринесе успостављању најпоузданијих маркера дијагнозе, могућностима разумевања савремених фармаколошких процедура и поступака, као и успостављању мера профилаксе. Поред стицања знања и одговарајућих вештина развија се свест о значају и применљивости научних истраживања у медицинског дијагностици и терапији, развија се осећај за тимски рад, за мултидисциплинарни интегрални, пре свега свеобухватни и целовит приступ медицинском проблему.

Ходограм кроз докторске академске студије из области медицинских наука:

Први вид активности огледа се у похађању активне наставе из општих методолошких премета. Они су део листе обавезних предмета, које је студент у обавези да похађа без разлике какво му је научно опредељење. Ово стога, што је савладавање вештина савремене информационе технологије, познавање енглеског језика, познавање савремених статистичких програма и начина њихове примене, познавање установљених правила писања и презентовања научног рада, утемељено на највишим етичким стандардима, предуслов одговорном, целовитом и успешном приступу истраживачком процесу. Стога ови предмети сачињавају први семестар докторских академских студија и носе 30 ЕСПБ бодова.

Други вид активности одвија се у другом семестру и такође носи 30 ЕСПБ бодова, а представљен је тематски усмереним методолошким предметима који имају за циљ:

• да упознају студенте са савременим поступцима истраживања из области морфолошких и хистохемијксих техника, аналитичких и савремених физико-хемијских и биохемијских метода добијања биолошког материјала, изолације ћелија и субћелијских структура, добијања високо пречишћених органских једињења, као што су нуклеинске киселине, протеини и липиди; ензимолошких испитивања, рекомбинантне ДНК технологије и имунолошких процедура, као и техника молекуларне микробиологије. У оквиру методолошких предмета студент је у обавези да своје активности спроводи континуираним боравцима, (односно кружењима) у лабораторијама које су предвиђене планом и програмом;
• да пруже сазнања студентима везана за процедуре у раду са експерименталним животињама, полазећи од основних начела етичког приступа у овим истраживањима, при чему највећи део активности представља индивидуални рад ;
• да пруже студентима основна сазнања везана за правила рада у лабораторијама, садржана у начелима добре лабораторијске праксе и спознаје места лабораторијских маркера у алгоритмима медицине засноване на доказима;
• да савладају начине добијања релевантних информација везаних за научне и медицинске поступке и њихова критичка применана чему се базира предмет Медицина базирана на доказима
• да продубе своја сазнања везана за молекуларну генетику посебно са аспекта проучавања хуманог генома, регулације генске експресије и начина испитивања генетских полиморфизама, као и пеигенетских механизама (фармакогеномика и нутригеномика).
• да се упознају са стандардима Добре клиничке праксе, да упознају легална, професионална и етичка ограничења различитих истраҗивачких процеса и вулнерабилних група пацијената.
• да науче технике дизајнирања анкетног истраҗивања у фази прикупљања података за научно истраҗивачки рад,
• да овладају методама управљања научно-истраживачким пројектима, поступцима пријављивања и администратирањем истраживачких пројеката у медицинским наукама, начином организовања радног тима као и управљањем финансијама да би на најбољи начин могли да искористе објективне техничке и финанскијске могућности у истраживачке сврхе.
• да се упознају са основним карактеристикама савремених функционалних медицинских истраживања у клиничкој пракси – од уочавања предмета до интерпретације добијених резултата.

Активна настава траје 6-8 сати дневно, од чега је највише два сата или 3 школска часа предвиђено за теоријско упознавање са проблемима, а остало време је посвећено усвајању одређених вештина лабораторијских метода. У извођење наставе укључени су наставници који су на основу својих референци и активни истраживачи на пројектима, а готово сви су у сталном радном односу на Медицинском факултету у Нишу. Један део активности се изводи у другим референтним лабораторијама, као што је Институт за нуклеарне науке „Винча“– у Лабораторији за молекуларну биологију и ендокринологију , Београд и Војномедицинска Академија, Београд.

Трећа група активности се састоји у увођењу студената у изабрани истраживачки процес. Ова група активности се у једном броју студијских програма (Грчка, Немачка, Аустрија) означава као core curriculum. По искуству поменутих универзитетских центара, овај-централни део активности захтева своје трајање и континуирану едукацију, он је управо садржан у дефиницији система студија као „учење, савладавање вештина и истраживање“ и траје у већини центара 18 месеци. У предложеном програму изборни истраживачки рад траје три семестра (други, трећи и четврти). Листа изборних предмета подразумева да студент може да изабере од понуђених програмских целина-модула оне наставне и практичне садржаје који су најапликабилнији за његово опредељење током израде докторске тезе. При том је сваки изборни предмет представљен бројем ЕСПБ бодова, часовима теоријске наставе и часовима студијског истраживачког рада. За изборни предмет се студент опредељује у другом семестру и целокупно његово ангажовање током студија износи 65 ЕСПБ, при чему је је део конкретног ангажовања на публикацијама радова садржан и у научној активности.

Изборни предмети су подељени различите изборне групе у зависности да ли су у њима садржане дисциплине базичних, клиничких, превентивних или хирушких дисциплина. Интердисциплинарни приступ и клиничка апликабилност су у фокусу примењних истраживања. Студентима је дата могућност да део својих истраживачких активности могу да обаве и у другим Униеврзитетско-истраживачким центрима са којима Медицински факултет има склопљене уговоре о сарадњи или да на основу апликација за усавршавање у другим институцијама остваре стипендије и бораве одређено време.

Четврта група активности представља студијски истраживачки рад (СИР) под руководством ментора, који треба да прожима студије од почетка. Оригиналан, самосталан, научно утемељен и признат од широке научне јавности, једини је истраживачки рад који је потврда имплементације стандарда и европских принципа докторских студија, као и препознавања стечене дипломе у свету. Студијски истраживачки рад препознатљив је публикованим резултатима, који се изражавају као научна активност. Научна активност 1 се односи на другу годину студија (трећи и четврти семестар), носи 10 ЕСПБ, а еквивалентна је вредности од најмање 3 М бода квантитативних критеријума Правилника о вредновању научних резултата Министарства науке и просвете, категорије М20-М70 (публикације, саопштења и/или магистарска теза). Научна активност 2 носи 20 ЕСПБ, односи се на трећу годину студија (пети и шести семестар), а еквивалентна је вредности од најмање 6 М бодова Правилника о вредновању научних резултата, при чему студент мора да поседује најмање 3 публикације у научним часописима. Услов за пријаву теме докторске тезе су три рада у научним часописима, од којих је бар у једном кандидат први аутор (уколико Правилником Универзитета нису укључени додатни услови). Кандидат је у обавези да поседује најмање један ауторски рад категорије М21-М23 до одбране тезе.

Пета група активности представља израду докторске дисертације, која је предвиђена у форми монографије, при чему је потребно да садржи релевантне резултате који су проистекли из оригиналног и самосталног истраживачког рада. Након одобрења теме, студент приступа изради тезе која се оцењује од стране одговарајуће комисије и јавно брани. Детаљи су установљени правилником.

За сваког студента на докторским студијама води се адекватна документација о уредности долазака, кроз семестралну књижицу о боравцима, јер је то услов за добијање потписа о редовно похађаном предмету и студијама.

Предвиђене активности су у односу на степен оптерећења студената по ЕСПБ систему распоређене по семестрима, што је приказано у плану реализације.