О студијском програму (en)

ДОКТОРСКЕ AКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ СТОМАТОЛОШКИХ НАУКА структурно су конципиране тако да представљају симбиозу образовања и истраживања, a интегришу теоријско усвајање знања, самосталан и оригиналан студијски истраживачки рад и начине његове презентације и афирмације у свету. У свим овим етапама је предвиђено активно учешће студената и ови процеси се одвијају паралено. Докторске академске студије су усмерене у правцу: проучавања молекуларних механизама, етиолошких фактора, инциденце и факторе ризика, савремене дијагностике, терапије, испитивања материјала или поступака од значаја за клинички третман обољења орофацијалне регије уз изграђивање стандарда максималне безбедности пацијената. Студијски програм обухвата и програм унапређења оралног здравља и превенције болести орофацијалног система кроз мултидисиплинарну активност у откривању етиологије обољења и сузбијању, унапређењу стратешких мера њихове превенције, епидемиолошком и статистичком изучавању њихових законитости, праћењу утицаја нутритивних и еколошких фактора на орално здравље становништва, унапређењу система спровођења здравствене заштите и развоја информатичких система. Студијски програм докторских студија треба да омогући студентима разумевање методологије истраживачког процеса у области клиничке стоматологије, да их оспособи за самостално праћење литературе и критичко тумачење добијених резултата истраживања у складу са највишим стручним и етичким стандардима.

Студијски програм подразумева упознавање методологије истраживачког процеса, оспособљавање за самостално праћење литературе и критичко тумачење добијених резултата, а у складу са највишим стручним и етичким стандардима. План и програм студија се спроводи кроз дидактичко учење и истраживање садржано у активној настави, која се састоји од организованог образовног процеса, који подразумева теоријски део (предавања у виду интерактивне наставе, проблемски усмереног учења, стручних едукативних семинара на задату тему) и студијски истраживачки рад (практичне демонстрације, индивидуални истраживачки рад, одбрана семинарских радова, преглед и анализа података у литератури, дискусије везане за текућа истраживања у складу са подацима у литератури-Journal Club, презентовање и публиковање самостално добијених резултата), и одбрана докторске тезе.

Ходограм кроз докторске академске студије из области стоматолошких наука:

Први вид активности огледа се у похађању активне наставе из општих методолошких премета. Они су део листе обавезних предмета, које је студент у обавези да похађа без разлике какво му је научно опредељење. Ово стога, што је савладавање вештина савремене информационе технологије, познавање енглеског језика, познавање савремених статистичких програма и начина њихове примене, познавање установљених правила писања и презентовања научног рада, утемељено на највишим етичким стандардима, предуслов одговорном, целовитом и успешном приступу истраживачком процесу. Стога ови предмети сачињавају први семестар докторских академских студија и носе 30 ЕСПБ бодова.

Други вид активности се одвија у другом семестру, а представљен је тематски усмереним методолошким предметима, изборним предметима за ужу научну област и једним обавезним предметом који имају за циљ:

• упознавање са лабораторијским поступцима, као и функционалним испитивањем органа орофацијалне регије. (У оквиру обавезног предмета, док остале изборне предмете студент бира заједно са ментором, како би се што више приближио коначном исходу израде своје докторске дисертације);
• упознавање са савременим поступцима истраживања из области морфолошких и хистохемијских техника, аналитичких и савремених физико-хемијских и биохемијских метода добијања биолошког материјала из орофацијалне регије, изолације ћелија и субћелијских структура, добијања високо пречишћених органских једињења, као што су нуклеинске киселине, протеини и липиди; ензимолошких испитивања, рекомбинантне ДНК технологије и имунолошких процедура, као и техника молекуларне микробиологије. (У оквиру методолошких предмета студент је у обавези да своје активности спроводи континуираним боравцима, односно кружењима, у лабораторијама које су предвиђене планом и програмом);
• пружање сазнања студентима везана за процедуре у раду са експерименталним животињама, полазећи од основних начела етичког приступа у овим истраживањима, при чему највећи део активности представља индивидуални рад;
• савладавање начина добијања релевантних информација везаних за научне и медицинске поступке и њихова критичка примена на чему се базира предмет Медицина базирана на доказимa;
• продубљивање сазнања везана за молекуларну генетику, посебно орофацијалну генетику;
• упознавање са стандардима Добре клиничке праксе, упознавање легалних, професионалних и етичких ограничења различитих истраҗивачких процеса и вулнерабилних група пацијената–уколико се студент одлучи за клиничко истраживање у стоматологији;
• пружање основних сазнања везаних за правила рада у лабораторијама, садржана у начелима добре лабораторијске праксе и спознаје места лабораторијских маркера у алгоритмима медицине засноване на доказима – уколико се студент определи за експерименталну студију.

Избором предмета из групе предмета за ужу научну област студент докторских академских студија ће се усмерити ка морфолошким, клиничким, биомедицинским испитивањима, или онима из области превентиве или форензичке стоматологије и токсикологије.

Активна настава траје 6-8 сати дневно, од чега је највише два сата или 3 школска часа предвиђено за теоријско упознавање са проблемима, а остало време је посвећено усвајању одређених вештина лабораторијских метода. У извођење наставе укључени су наставници који су на основу својих референци и активни истраживачи на пројектима, а готово сви су у сталном радном односу на Медицинском факултету у Нишу. Један део активности се изводи у другим референтним лабораторијама, као што је Институт за нуклеарне науке „Винча“– у Лабораторији за молекуларну биологију и ендокринологију, Београд и Војномедицинска Академија, Београд, Институту за молекуларну биологију и генетику Стоматолошког факултета у Београду.

У овом семестру студент је у обавези да оствари минимум 20 ЕСПБ из групе тематски усмерених методолошких предмета, и најмање 10 ЕСПБ из групе изборних предмета за ужу научну област, што заједно чини 30 ЕСПБ поена.

Трећа група активности се састоји у увођењу студената у изабрани истраживачки процес. Ова група активности се означава као core curriculum. Овај централни део активности захтева трајну и континуирану едукацију, што је управо садржано у дефиницији система студија као „учење, савладавање вештина и истраживање“. Изборни истраживачки рад траје два семестра (трећи и четврти). Листа изборних предмета подразумева да студент може да изабере од понуђених програмских целина оне наставне и практичне садржаје који су најапликабилнији за његово опредељење током израде докторске тезе. При том је сваки изборни предмет представљен бројем ЕСПБ бодова, часовима теоријске наставе и часовима студијског истраживачког рада.

Листа изборних предмета садржи пет група предмета:

• Морфолошке дисциплине
• Биомедицинска истраживања
• Клиничка истраживања
• Савремена хирушка истраживања
• Јавно здравље и животна средина
• Форензичке анализе и токсикологија

Изборни предмети су подељени у различите изборне групе у зависности да ли су у њима садржане дисциплине експерименталних, клиничких, превентивних, хируршких, форензичких или токсиколошких дисциплина. Интердисциплинарни приступ и клиничка апликабилност су у фокусу примењених истраживања. Студентима је дата могућност да део својих истраживачких активности могу да обаве и у другим Универзитетско-истраживачким центрима са којима Медицински факултет у Нишу има склопљене уговоре о сарадњи или да на основу апликација за усавршавање у другим институцијама остваре стипендије и бораве одређено време.

Четврта група активности представља студијски истраживачки рад (СИР) под руководством ментора, који треба да прожима студије од почетка. Оригиналан, самосталан, научно утемељен и признат од широке научне јавности, студијски истраживачки рад је потврда имплементације стандарда и европских принципа докторских студија, као и препознавања стечене дипломе у свету. Студијски истраживачки рад препознатљив је публикованим резултатима, који се изражавају као научна активност. Научна активност 1 се односи на другу годину студија (трећи и четврти семестар), носи 10 ЕСПБ, а еквивалентна је вредности од најмање 3 М бода квантитативних критеријума Правилника о вредновању научних резултата Министарства просвете и науке, категорије М20-М70 (публикације, саопштења и/или магистарска теза). Научна активност 2 носи 20 ЕСПБ, односи се на трећу годину студија (пети и шести семестар), а еквивалентна је вредности од најмање 6 М бодова Правилника о вредновању научних резултата, при чему студент мора да поседује најмање 3 публикације у часописима, од чега најмање један рад категорије М21-М23, у ком случају би остала два била категорије М51-М52. То је услов за пријаву теме докторске тезе (уколико Правилником Универзитета нису укључени додатни услови). Уколико рад категорије М21-М23 није био ауторски, кандидат је у обавези да поседује најмање један ауторски рад категорије М21-М23 до одбране тезе.

Континуирано студент од почетка, у договору са изабраним ментором за студијски истраживачки рад, а надаље и са ментором за израду докторске тезе, ради на научној афирмацији, кроз активно учешће у писању и презентовању резултата. Услов за пријаву тезе (било да је сагледан кроз ЕСПБ бодове или услове Универзитета) је најмање 3 рада у научним часописима са рецензијом, in extenso, од чега је бар у једном кандидат први аутор. Студенти су у одговарајућем информатору упознати са свим активностима и условима, као и са табелом бодовања научне активности и правилником о студијама. Сви европски универзитети јединствени су у томе да је индикатор валидних, оригиналних и научно признатих резултата истраживачког рада број публикација у референтним међународним часописима који се категоришу као М21-М23 Правилника о вредновању научних резултата Министарства просвете и науке. Кандидат може да приступи јавној одбрани тезе уколико има најмање један рад на SCI листи категорије М21-М23, у коме је први аутор. Поменути услови су дефинисани и у Правилнику докторских академских студија.

Пета група активности представља израду докторске дисертације, у форми монографије и потребно је да садржи релевантне резултате који су проистекли из оригиналног и самосталног истраживачког рада. Након одобрења теме, студент приступа изради тезе која се оцењује од стране одговарајуће комисије и јавно брани. Детаљи су установљени правилником.

За сваког студента на докторским студијама води се адекватна документација о уредности долазака, кроз семестралну књижицу о боравцима, јер је то услов за добијање потписа о редовно похађаном предмету и студијама.

Предвиђене активности су у односу на степен оптерећења студената по ЕСПБ систему распоређене по семестрима, што је приказано у плану реализације по семестрима.