combine_images_980.jpg

Бактеријске инфекције гастроинтестиналног тракта

Штампа


Здрaвствeни сaвeт Рeпубликe Србиje aкрeдитoвao je прoгрaм кoнтинуирaнe eдукaциje oдлукoм брoj: 153-02-2848/2013-01 дaтум: 16.08.2013. гoдинe

ВРEМE И МEСТO OДРЖAВAЊA: 18.10. 2013. године, Прокупље-Општа болница

БРОЈ БОДОВА: Предавач - 12 бодова; Регистровани слушалац - 6 бодова

РУКOВOДИЛAЦ: Проф. др Биљана Миљковић-Селимовић

ПРEДAВAЧИ: Проф. др Александар Нагорни, Др сц. мед. Татјана Бабић, Проф. др Биљана Миљковић-Селимовић, Проф. др Бранислав Тиодоровић, Проф. др Маја Јовановић, Проф. др Бранислава Коцић, Доц. др Предраг Стојановић, Мр сц. мед. Љиљана Ристић

ПРOФИЛ УЧEСНИКA: Лекари, фармацеути, медицинске сестре, здравствени техничари

СAЖEТAК ПРOГРAМA: Бактеријске инфекције дигестивног тракта представљају велики здравствени, али и социоекономски проблем широм света, како у индустријализованим, тако и у мање развијеним земљама. Упркос бројним променама у ланцу „од пољопривредног добра до кухињског стола“, добро дефинисане патогене бактерије као што су Salmonella spp., Campylobacter, Yersinia и дијарејагене Escherichia coli, и даље имају способност да изазивају болести, еволуирају и адаптирају се на нове услове средине. Ове бактерије имају улогу у настанку глобалних пандемија, али и великим и раширеним епидемијама. Род Salmonella поседује три специјеса Salmonella enterica, Salmonella bongori и Salmonella subterranean, а тип специјес је S. entericа. Код салмонела је идентификовано неколико гена вируленције који су лоцирани у групу названу острвце патогености Salmonella. До сада је описано 17 оваквих острваца. Salmonella поседује два различита типа система секреције III, који су кодирани генима са различитих острваца патогености и који играју важну улогу у атхезији, инвазији и преживљавању ћелији домаћина. Campylobacter је данас један од водећих узрочника ентероколитиса. Он преживљава у различитим еколошким нишама, али обољеља изазива углавном код људи. Нове студије су показале да Campylobacter поседује изражену пластичност генома и способност адаптације на спољашњу средину. Поред интестиналних и екстраинтестиналних инфекција, запажена је и појава постинфекцијских секвела на периферном нервном ткиву, мишићнозглобном систему и колону, које обухватају и малигнитет. Шигелоза, бациларна дизентерија, доводи до запаљењске реакције и улцерација интестиналног епитела, након крвававих или слузавих дијареја. Шигелозу изазива један од четири специјеса: S. dysenteriae, S. flexneri, S. boydii, и S. sonnei. До сада је описано барем 54 серотипова и субтипова, тако да S. dysenteriae има 16 серотпова, S. flexneri има 17 серотипова и подсеротипова, S. boydii има 20, а S. sonnei и даље поседује само један серотип. Постоји пет група дијарејагених Escherichia coli: ентеротоксичне, ентеропатогене, ентерохеморагичне ентероинвазивне и ентероагрегативне. Оне су еволуирале из непатогених комензала микроорганизама стицањем гена вируленције преко покретљивих генетичких елемената. Њихова се патогенеза разликује и оне дају различите клиничке синдроме и имају различите епидемиолошке карактеристике. Vibrio cholera, који припада серогрупама O1 и O139 изазива колеру, болест опасну по живот, шири се конзумирањем воде и хране контаминиране патогеном бактеријом. Друге серогрупе V. cholera могу такође да изазивају благе или умерене цревне инфекције. Clostridium difficile је главни узрочник нозокомијалних дијареја којесу праћене повећаном инциденцом, морбидитетом и морталитетом. Главни фактори ризика обухватају примену антибиотика и честе хоспитализације старијих болесника. Последњих година се описује и појава хипервирулентбог риботипа 027 који изазива посебно тешке инфекције, праћене некротизрајућим колитисом и високом стопом смртности. Bacillus cereus је познат као изазивач трованња храном еметичним токсином. Међутим, он продукује још два ентеротоксина (хемолитичнан и нехемолитичан), којим доприноси настанку токсоинфекције. Поред изазивача ентероколитиса, данас је Helicobacter pylori, не само признати бактеријски патоген који изазива обољења желуца, већ се сматра и канцерогеним прве класе због значаја у настанку карцинома и МАЛТ лимфома желуца. Зато су неопходне поуздане дијагностичке методе, које поред детекције бактерије омогућавају и детекцију фактора вируленције и прогностичке маркере (сagA и vacА гени и њихови протеини). Поред „златног стандарда“, метода које базирају на биопсији све већа пажња се поклања и неинвазивнм техникама заснованим на детекцији антигена поли- и моноклонским антителима.

КOТИЗAЦИJA: 3000,00 дин (урачунат ПДВ) ж.р. 840-1681666-03, пoзив нa брoj 144/КМЕ

Максимални број учесника: 100

ПРИJAВЉИВAЊE: Приjaву за КМЕ (имe, прeзимe, бр.лицeнцe) и копију уплате котизације послати на и-мејл (kontinuirana_edukacija@medfak.ni.ac.rs) или поштом, најкасније 7 дaнa прe пoчeткa eдукaциje. Оригинал уплате доставити приликом регистрације учесника.

FAX: +381-18-42-39-310

ПРОГРАМ РАДА

ТЕСТ

ПОДАЦИ О МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ

AДРЕСА:
Булевар др Зорана Ђинђића 81
18000 Ниш
Република Србија
ФАКС: +381-18-42-38-770
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Порески идентификациони број (ПИБ): 100664516
Обвезник ПДВ-а (број из регистра): 131586859
Матични број: 7215282
Назив банке: УT-Ниш (Управа за трезор)
Жиро рачун за клијенте: 840-1681666-03
Шифра делатности: 85.42