О студијском програму

Штампа

 

Интегрисане академске студије медицине за стицање академског назива доктор медицине трају 6 година и обухватају 12 семестара наставе која се изводи у облику:

Однос појединих облика наставе дефинисан је у складу са исходом студијског програма. Укупан број часова у курикулуму студијског програма износи 5515, а број часова активне наставе 4635, од којих је 2130 посвећено теоријској настави, а 2505 часова вежбама и осталим облицима активне наставе. Број часова активне наставе је већи од броја који представља законски минимум. Летња стручна пракса и клиничка практична настава обухватају 880 часова.

Укупно ангажовање студената студијског програма интегрисаних академских студија медицине кроз активну наставу и учење ван термина активне наставе у сврху континуираног савладавања програмске материје, припрему колоквијума, испита и израду дипломског рада, изражено је бројем од 360 ЕСПБ бодова. Вредност једног ЕСПБ бода одговара, у просеку, радном ангажовању студента од 27 часова.

Имплементација ЕСПБ извршена је према немодуларизованом систему (систему у којем сваки предмет може имати различит број бодова тако да је укупан број бодова у једној академској години 60). Број бодова за сваки предмет одређен је у односу на постављене задатке које студент треба да обави како би остварио циљ и исход учења.У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената одговара броју бодова који припадају предмету.Студент остварује бодове предвиђене за предмет након завршног испита.

Наставни план студијског програма омогућава да студент током прве године студија усвоји основна знања из биолошких и базичних (претклиничких) медицинских наука (Молекуларна и хумана генетика, Анатомија, Хистологија и ембриологија), опште- образовних наука (Медицинска статистика и информатика, Медицинa и друштво) и да упозна принципе професионалног и етичког приступа пацијентима, колегама и особљу здравствених установа (Увод у клиничку праксу). Током друге године студија, поред опште-образовних предмета (Енглески језик у медицини) студенти стичу знање из базичних медицинских наука (Основи имунологије, Физиологија, Биохемија, Микробиологија) и знање и вештине неопходне за пружање прве медицинске помоћи (Прва помоћ).Наставним планом треће године студија обухваћени су предмети из категорије базичних медицинских наука (Патологија, Патофизиологија и Фармакологија са токсикологијом) и клиничких наука (Интерна пропедевтика). Током IV, V i VI године студија студенти стичу образовање (знање и вештине) из области клиничких наука (Инфективне болести, Радиологија, Интерна медицина, Психијатрија са медицинском психологијом, Дерматовенерологија, Неурологија, Педијатрија, Гинекологија са акушерством, Хирургија 1, Клиничка фармакологија, Физикална медицина и рехабилитација, Медицина рада, Офталмологија, Хирургија 2, Оториноларингологија, Максилофацијална хирургија, Основи клиничке онкологије, Ургентна медицина, Породична медицина и Судска медицина.

Након III, IV и V године студија студенти обављају летњу стручну праксу у наставним базама клиничких предмета (Интерна медицина, Хирургија, Педијатрија и Гинекологија са акушерством) у тајању од 430 часова.

Изборни предмети, предвиђени у II, III, VI, VII, VIII i X семестру пружиће прилику студентима да афирмишу своје склоности и опредељење према појединим областима медицине.

У XII семестру студијског програма предвиђена је клиничка практична настава (клинички стаж) у трајању од 450 часова практичне наставе и 150 часова студијског истраживачког рада чији је исход израда и oдбрана завршног дипломског рада.

Наставни процес појединог предмета одвија се у току једног, а највише у току два семестра у складу са планом извођења наставе.

Најважније методе извођења наставе су:

Сви облици активне наставе базирају на интерактивној настави која се карактерише дискусијама о проблему који је тема наставне јединице, изношењем личног става који је поткрепљен теоријском или искуственом аргументацијом, уочавањем дилема које се односе на постављену тему и њиховим разрешавањем. Интерактивна настава, као савремена метода извођења наставе, омогућиће студентима боље разумевање програмске материје, усвајање инвентивног знања, формирање сопствених ставова и усвајање постојећих научних доктрина.

Рад у малој групи (максималан број од 80 студената на предавањима и 5 до 10 студената у групи за практичну наставу на клиничким предметима) омогућава бољу интерактивну комуникацију између студената и наставника (и студената и пацијената) и бољу интеграцију клиничког знања и вештина у збрињавање пацијената.

Лабораторијске и клиничке вештине студенти изводе самостално или путем демонстрација вештина од стране наставника или сарадника. За сваку клиничку вештину дефинисан је ниво компентенције студената:

Студент мора да савлада све клиничке вештине до предвиђеног нивоа компетенције у току наставе као услов за излазак на завршни испит или одговарајући колоквијум. Наставник евидентира да је студент савладао клиничке вештине својим потписом у евиденционој књижици (индекс клиничке медицине) који сваки студент подноси на увид при изласку на завршни испит на клиничким предметима.

Савладавањем наставног плана и програма интегрисаних академских студија медицине на Медицинском факултету Универзитета у Нишу студенти добијају знања и савладавају вештине неопходне за самостално бављење струком.