О студијском програму

План и програм школовањa санитарно-еколошких инжењера имао је првенствени циљ да створи кадрове који су спона између високе стручне спреме и доктора медицине у области јавног здравља.

За овим кадром постојала је посебна потреба у већим установама јавног здравља где сада не постоји одговарајући квалификовани кадар. Имајући све ово у виду, као и захтеве стручних удружења, потребе великих завода и института за јавно здравље, сматрало се да се овај кадар може пласирати у свим установама које се баве јавним здрављем. Промене у друштву, као и у здравственом систему и установама које припадају здравству захтевају нове школоване професионалце који потпуно разумеју процесе у здравству, организацијске проблеме у здравству и имају знања и вештине да прихвате техничке и технолошке иновације које траже комплетнија и разноврснија стручна знања здравствених радника. Постоји све већа интенца за континуираним одржавањем и развијањем професионалне стручности, за увећањем или усавршавањем стечених знања и способности у вези са радом у здравству које све више подразумева и образовање у етици, психологији, и информатичким наукама.

Струковне студије првог степена на високошколској установи Универзитета у Нишу – Медицински факултет, за стицање назива СТРУКОВНИ САНИТАРНО-ЕКОЛОШКИ ИНЖЕЊЕР трају 3 године или 6 семестара са 4110 часова. Програм наставе овог студијског програма конципиран је тако да обухвата све аспекте јавног здравља. Медицинско образовање се остварује кроз теоријску и практичну наставу, кроз самостални ради студената, праксу у здравственим установама и израду завршног стручног рада. Курикулум овог студијског програма требало би да студентима обезбеди знање, практичне вештине и професионалне ставове потребне за њихов самостални рад у својству санитарно-еколошких инжењера.

Курикулум сaдржи листу и структуру обaвезних и изборних предметa и њихов опис. Опис предметa сaдржи: нaзив, тип предметa, годину и семестaр студијa, број ЕСПБ бодовa, предуслове зa упис предметa, циљ и сaдржaј предметa, исход процесa учењa, литерaтуру зa припрему испитa, нaчин провере знaњa и нaчин полaгaњa испитa.

Током трогодишњег школовaњa, прогрaмом је предвиђено 39 предмета од којих су 34 обaвезнa, 5 су изборнa.

Током предиспитне праксе студент усваја прописане практичне вештине. Студент би требало да по завршеној стручној пракси буде оспособљен за самостални рад у домену обавезних здравствених прегледа одређених категорија запослених, других лица и клицоноша, организације и спровођење обавезних имунизација и имунизација по епидемиолошким индикацијама. На основу показаних активности студент добија планирани ЕСПБ. На крају одслушане наставе и положених свих програмом предвиђених испита студент приступа завршном испиту, односно завршном стручном раду. Завршни испит се састоји из писаног рада и његове одбране. Обрадом теме у изабраном стручном предмету студент показује познавање теоријске основе и практичне аспекте проблематике.

Студенти основних струковних студија – санитарно-еколошки инжењер обављају летњу стручну праксу у трајању од месец дана и фондом од 180 часова након прве, друге и треће године из следећих предмета: након прве из Медицинске екологије, након друге две недеље из Санитарне хемије и две недеље из Микробиологије воде и намирница, а након треће из ДДД и контроле вектора две недеље и две недеље из Санитарне технике. После одслушане треће године летња пракса се мора обавити пре полагња завршног стручног рада.

У научно-стручним и стручно-апликативним предметима предвиђено је да, независно од контакт часова, студент после демонстрирања одређених методских јединица стиче потребну вештину кроз самосталне облике наставе. Ова активност студената је координисана од стране доктора специјалиста у одређеној области који су запошљени у наставним базама Медицинског факултета Универзитета у Нишу (Институт за јавно здравље, Ниш). У предметима као што су: Медицинска екологија, Општа епидемиологија, Хигијена исхране, Дијететика, Хигијена школске и радне средине, Специјална епидемиологија, Микробиологија воде и намирница, Социјална медицина и хигијена, Здравствено вастпитање и промоција здравља предвиђена је, независно од контакт часова, категорија самосталног рада студената у виду здравствено просветног рада и кампања на терену (месне заједнице, школске установе). Ова активност студената је координисана од стране доктора специјалиста у одређеној области који су запошљени у наставним базама Медицинског факултета Универзитета у Нишу (Дом Здравља, Ниш).