ДОКТОРСКЕ AКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ СТОМАТОЛОШКИХ НАУКА структурно су конципиране тако да представљају симбиозу образовања и истраживања, a интегришу теоријско усвајање знања, самосталан и оригиналан студијски истраживачки рад и начине његове презентације и афирмације у свету. У свим овим етапама је предвиђено активно учешће студената и ови процеси се одвијају паралено. Докторске академске студије су усмерене у правцу: проучавања молекуларних механизама, етиолошких фактора, инциденце и факторе ризика, савремене дијагностике, терапије, испитивања материјала или поступака од значаја за клинички третман обољења орофацијалне регије уз изграђивање стандарда максималне безбедности пацијената. Студијски програм обухвата и програм унапређења оралног здравља и превенције болести орофацијалног система кроз мултидисиплинарну активност у откривању етиологије обољења и сузбијању, унапређењу стратешких мера њихове превенције, епидемиолошком и статистичком изучавању њихових законитости, праћењу утицаја нутритивних и еколошких фактора на орално здравље становништва, унапређењу система спровођења здравствене заштите и развоја информатичких система. Студијски програм докторских студија треба да омогући студентима разумевање методологије истраживачког процеса у области клиничке стоматологије, да их оспособи за самостално праћење литературе и критичко тумачење добијених резултата истраживања у складу са највишим стручним и етичким стандардима.
Студијски програм подразумева упознавање методологије истраживачког процеса, оспособљавање за самостално праћење литературе и критичко тумачење добијених резултата, а у складу са највишим стручним и етичким стандардима. План и програм студија се спроводи кроз дидактичко учење и истраживање садржано у активној настави, која се састоји од организованог образовног процеса, који подразумева теоријски део (предавања у виду интерактивне наставе, проблемски усмереног учења, стручних едукативних семинара на задату тему) и студијски истраживачки рад (практичне демонстрације, индивидуални истраживачки рад, одбрана семинарских радова, преглед и анализа података у литератури, дискусије везане за текућа истраживања у складу са подацима у литератури-Journal Club, презентовање и публиковање самостално добијених резултата), и одбрана докторске тезе.
Ходограм кроз докторске академске студије из области стоматолошких наука:
Прва година |
ПРВИ СЕМЕСТАР |
EСПБ |
ДРУГИ СЕМЕСТАР |
ЕСПБ |
Општи методолошки предмети |
30 |
Тематски усмерени методолошки предмети |
20 |
|
Изборни предмети прве године |
10 |
|||
Друга година |
Изборни предмети друге године |
30 |
||
Дискусије семинари, Journal Club |
5 |
|||
Истраживачки рад под руководством ментора за СИР |
15 |
|||
Научна активност 1 |
10 |
|||
Трећа година |
Израда докторске тезе |
10 |
Израда докторске тезе |
30 |
Научна активност 2 |
20 |
Први вид активности огледа се у похађању активне наставе из општих методолошких премета. Они су део листе обавезних предмета, које је студент у обавези да похађа без разлике какво му је научно опредељење. Ово стога, што је савладавање вештина савремене информационе технологије, познавање енглеског језика, познавање савремених статистичких програма и начина њихове примене, познавање установљених правила писања и презентовања научног рада, утемељено на највишим етичким стандардима, предуслов одговорном, целовитом и успешном приступу истраживачком процесу. Стога ови предмети сачињавају први семестар докторских академских студија и носе 30 ЕСПБ бодова.
Други вид активности се одвија у другом семестру, а представљен је тематски усмереним методолошким предметима, изборним предметима за ужу научну област и једним обавезним предметом који имају за циљ:
Избором предмета из групе предмета за ужу научну област студент докторских академских студија ће се усмерити ка морфолошким, клиничким, биомедицинским испитивањима, или онима из области превентиве или форензичке стоматологије и токсикологије.
Активна настава траје 6-8 сати дневно, од чега је највише два сата или 3 школска часа предвиђено за теоријско упознавање са проблемима, а остало време је посвећено усвајању одређених вештина лабораторијских метода. У извођење наставе укључени су наставници који су на основу својих референци и активни истраживачи на пројектима, а готово сви су у сталном радном односу на Медицинском факултету у Нишу. Један део активности се изводи у другим референтним лабораторијама, као што је Институт за нуклеарне науке „Винча“– у Лабораторији за молекуларну биологију и ендокринологију, Београд и Војномедицинска Академија, Београд, Институту за молекуларну биологију и генетику Стоматолошког факултета у Београду.
У овом семестру студент је у обавези да оствари минимум 20 ЕСПБ из групе тематски усмерених методолошких предмета, и најмање 10 ЕСПБ из групе изборних предмета за ужу научну област, што заједно чини 30 ЕСПБ поена.
Трећа група активности се састоји у увођењу студената у изабрани истраживачки процес. Ова група активности се означава као core curriculum. Овај централни део активности захтева трајну и континуирану едукацију, што је управо садржано у дефиницији система студија као „учење, савладавање вештина и истраживање“. Изборни истраживачки рад траје два семестра (трећи и четврти). Листа изборних предмета подразумева да студент може да изабере од понуђених програмских целина оне наставне и практичне садржаје који су најапликабилнији за његово опредељење током израде докторске тезе. При том је сваки изборни предмет представљен бројем ЕСПБ бодова, часовима теоријске наставе и часовима студијског истраживачког рада.
Листа изборних предмета садржи пет група предмета:
Изборни предмети су подељени у различите изборне групе у зависности да ли су у њима садржане дисциплине експерименталних, клиничких, превентивних, хируршких, форензичких или токсиколошких дисциплина. Интердисциплинарни приступ и клиничка апликабилност су у фокусу примењених истраживања. Студентима је дата могућност да део својих истраживачких активности могу да обаве и у другим Универзитетско-истраживачким центрима са којима Медицински факултет у Нишу има склопљене уговоре о сарадњи или да на основу апликација за усавршавање у другим институцијама остваре стипендије и бораве одређено време.
Четврта група активности представља студијски истраживачки рад (СИР) под руководством ментора, који треба да прожима студије од почетка. Оригиналан, самосталан, научно утемељен и признат од широке научне јавности, студијски истраживачки рад је потврда имплементације стандарда и европских принципа докторских студија, као и препознавања стечене дипломе у свету. Студијски истраживачки рад препознатљив је публикованим резултатима, који се изражавају као научна активност. Научна активност 1 се односи на другу годину студија (трећи и четврти семестар), носи 10 ЕСПБ, а еквивалентна је вредности од најмање 3 М бода квантитативних критеријума Правилника о вредновању научних резултата Министарства просвете и науке, категорије М20-М70 (публикације, саопштења и/или магистарска теза). Научна активност 2 носи 20 ЕСПБ, односи се на трећу годину студија (пети и шести семестар), а еквивалентна је вредности од најмање 6 М бодова Правилника о вредновању научних резултата, при чему студент мора да поседује најмање 3 публикације у часописима, од чега најмање један рад категорије М21-М23, у ком случају би остала два била категорије М51-М52. То је услов за пријаву теме докторске тезе (уколико Правилником Универзитета нису укључени додатни услови). Уколико рад категорије М21-М23 није био ауторски, кандидат је у обавези да поседује најмање један ауторски рад категорије М21-М23 до одбране тезе.
Континуирано студент од почетка, у договору са изабраним ментором за студијски истраживачки рад, а надаље и са ментором за израду докторске тезе, ради на научној афирмацији, кроз активно учешће у писању и презентовању резултата. Услов за пријаву тезе (било да је сагледан кроз ЕСПБ бодове или услове Универзитета) је најмање 3 рада у научним часописима са рецензијом, in extenso, од чега је бар у једном кандидат први аутор. Студенти су у одговарајућем информатору упознати са свим активностима и условима, као и са табелом бодовања научне активности и правилником о студијама. Сви европски универзитети јединствени су у томе да је индикатор валидних, оригиналних и научно признатих резултата истраживачког рада број публикација у референтним међународним часописима који се категоришу као М21-М23 Правилника о вредновању научних резултата Министарства просвете и науке. Кандидат може да приступи јавној одбрани тезе уколико има најмање један рад на SCI листи категорије М21-М23, у коме је први аутор. Поменути услови су дефинисани и у Правилнику докторских академских студија.
Научна активност |
Друга година |
Трећа година |
Одбрана тезе |
најмање 3М бодова |
најмање 6М бодова |
М21-М23 (ауторски) |
|
М20-М70 |
М21-М23 (М51-М52) |
Пета група активности представља израду докторске дисертације, у форми монографије и потребно је да садржи релевантне резултате који су проистекли из оригиналног и самосталног истраживачког рада. Након одобрења теме, студент приступа изради тезе која се оцењује од стране одговарајуће комисије и јавно брани. Детаљи су установљени правилником.
За сваког студента на докторским студијама води се адекватна документација о уредности долазака, кроз семестралну књижицу о боравцима, јер је то услов за добијање потписа о редовно похађаном предмету и студијама.
Предвиђене активности су у односу на степен оптерећења студената по ЕСПБ систему распоређене по семестрима, што је приказано у плану реализације по семестрима.