О студијском програму
Интегрисане академске студије фармације за стицање академског назива магистар фармације трају 5 година и изводе се у 10 семестара са укупно 4180 часова наставе. Настава се изводи у облику предавања, практичних вежби, семинара, теренске наставе, тематских радионица, стручне праксе и истраживачког рада студената, који је у функцији израде дипломског рада.
Укупно ангажовање студената кроз све предвиђене облике наставе изражено је бројем од 300 ЕСПБ бодова. Имплементација ЕСПБ извршена је према немодуларизованом систему (предмети могу имати различит број бодова тако да је укупан број бодова у једној академској години 60). Број бодова за сваки предмет одређен је у односу на постављене задатке које студент треба да обави како би остварио циљ и исход учења. Студент остварује бодове предвиђене за предмет након положеног завршног испита.
Према курикулуму (наставном плану) студијског програма интегрисаних академских студија Фармације предвиђен је број од 52 предмета који укључује и стручну студентску праксу и дипломски рад. Укупан број часова у курикулуму студијског програма износи 3930 часова активне наставе, и то 2160 часова теоријске и 1770 часова практичне наставе. Поред тога, у курикулуму је предвиђен и самостални рад студента са укупним бројем часова од 250, и то 100 часова за стручну студентску праксу и 150 часова за израду дипломског рада. Укупан број ЕСПБ бодова за овај студијски програм износи 300 ЕСПБ (60 ЕСПБ по години студија), при чему у тај број улази и број ЕСПБ за израду дипломског рада (10 ЕСПБ) и број ЕСПБ за стручну студентску праксу (15 ЕСПБ).
У структури курикулума зступљени су општеобразовни предмети, предмети из области базичних природних наука, предмети из области базичних (предклиничких) и клиничких медицинских наука, фармацеутски стручни предмети и предмети из области фармацеутског менаџмента и фармацеутског законодавства.
У курикулуму је предвиђено 5 изборних предмета из 4 изборна блока са укупно 23 предмета. Први изборни блок из кога студент бира један предмет (од 6 предмета) чине предмети повезани са базичним природним наукама, други изборни блок из кога студент бира један предмет (од 5 предмета) чине општеобразовни предмети, трећи изборни блок из кога студент бира један предмет (од 5 предмета) чине предмети повезани са фармацеутским стручним предметима и четврти изборни блок из кога студент бира два предмета (од 7 предмета) чине предмети оријентисани ка клиничкој медицини и специфични фармацеутски предмети.
Број ЕСПБ предвиђен за изборне предмете, укључујући и дипломски рад, износи 22 (12 ЕСПБ за изборне предмете и 10 ЕСПБ за дипломски рад) што чини 7,33% од укупно 300 ЕСПБ предвиђених за цео студијски програм. Оволики удео изборне наставе у курикулуму у складу је са преовлађујућом праксом у великом броју европских високошколских установа у којима се школују фармацеути (и уопште кадрови из поља медицинских наука), што је документовано у Стандарду 6 наведеним примерима за међународну усаглашеност студијског програма.
У току I, II и III семестра студија студенти углавном стичу знања из базичних природних наука које су од значаја за студије фармације (Математика, Физика, Биологија, Хемија) и базичних медицинских наука (Анатомија, Хистологија и ембриологија, Микробиологија, Физиологија). У току IV, V, VI, VII, VIII и IX семестра настава је оријентисана ка фармацеутским стручним предметима (Фармацеутска хемија, Фармакогнозија, Фармацеутска технологија и други) и предметима медицинских наука који су у тесној вези са фармацијом (Патофизиологија, Фармакологија, Медицинска биохемија и други). У току X семестра, студенти се упућују у Здравствену установу „Апотека Ниш“ у Нишу и болничку апотеку КЦ у Нишу, које су наставне базе Медицинског факултета, на обављање стучне праксе, у трајању од 100 часова. Такође, током X семестра студенти могу приступити изради дипломског рада, под условима и на начин како је то предвиђено Статутом Факултета и одговарајућим Правилником.
Изборни предмети предвиђени су у V, VI, VIII и IX семестру. Наставни садржаји изборних предмета су тако конципирани да омогућавају студентима да прошире своја знања о неким темама које су у мањој мери обрађене у оквиру обавезних предмета (изборни предмети у V и VIII семестру), унапреде своје, лингвистичке, информатичке и комуникацијске способности, односно стекну добру основу за бављење истраживачким радом (изборни предмети у VI семестру) и на одговарајући начин буду упознати са основним принципима клиничке медицине (изборни предмети у IX семестру).
Интерактивна теоријска настава одликује се дискусијом наставника са студентима о теми која је предмет предавања и омогућава студентима боље разумевање градива у односу на класичну теоријску наставу excatedra. За овакав начин извођења наставе карактеристично је коришћење мултимедијалних презентација као најсавременијег средства за приказивање наставних садржаја.
Практични рад студената у лабораторијама изводи се као демонстрација одрeђених поступака или вештина уз активно учешће студената и као самостални експериментални рад студената са дефинисаним циљем (резултат анализе, синтеза препарата и сл.).
Семинари омогућавају студентима да се увежбавају у самосталном коришћењу литературе, електронских база података и презентацији одабраних тема које су обрадили уз минималну помоћ наставника и сарадника на предмету.
Теренска настава омогућава студентима да изведу активности које се не могу на адекватан начин реализовати у лабораторијама (нпр. сакупљање и обрада биљног материјала) или да се упознају са одређеним аспектима професије у реалним условима (нпр. посета производним погонима).
Стручна студентска пракса омогућава студентима да стекну и развију нова знања и вештине из области фармакотерапије, фармацеутске технологије, фармацеутске праксе, фармацеутске здравствене заштите, клиничке фармације, фармацеутске администрације, регулативе и стручних прописа. По завршетку стручне праксе очекује се да студент буде способан да, уз надзор фрамацеута, спроведе набавку, пријем и складиштење лекова и медицинских средстава, утврди исправност прописивања лека, изда лека, саветује пацијената о правилној употреби лека, као и да развије вештину комуникације са пацијентима, колегама, лекарима.
